Да ли ова изјава значи да је дошло до заокрета у политици Брисела према коначном решењу статуса Косова и Метохије, с обзиром да су званичници Европске уније протеклих месеци избегавали чак и помињање ових формулација?
Душан Пророковић из Центра за међународну политику и привреду не мисли да је реч о заокрету у политици Уније, већ сматра да је Ханова изјава само једна у низу двосмислених које стижу из Брисела. Овакве изјаве можемо да чујемо из простог разлога да би се Србија додатно сатерала у ћошак, да би пристала на нове захтеве, каже Пророковић за Спутњик.
„Јоханеса Хана у ово доба идуће године нико се више неће сећати, као што се не сећа ни Штефана Филеа, ни Кетрин Ештон. Он појединачно о том питању не може да одлучује, нити има било какав утицај. Разговори о будућности Косова, уопште о уређењу на Балкану, водиће се на неким другим релацијама. Хан троши последње месеце свог мандата, а ово је само покушај амортизације свега што смо могли да чујемо у претходних седам дана, тражења нових уступака од Србије или евентуално релативизације најновије одлуке Приштине да отпочне процес стварања Војске Косова“, тврди Пророковић.
Он додаје да је Ханова изјава највероватније његов лични став. Питање је чиме се уопште бави Комесаријат на чијем челу је Хан, какви су резултати те институције у овом мандату, каже Пророковић.
„Проширења једноставно нема, а његов посао је био да иде по Балкану и да обећава да имамо европерспективу, а заузврат смо стално имали нове уступке, иако од те европерспективе нити је шта било, нити ће бити. Хан није адреса са које се шаљу поруке да ће бити неких великих промена. На крају крајева, питање је какав је став Европске уније као целине. За њих је Балкан апсолутно периферна ствар, они већ улазе у предизборну кампању за изборе за Европски парламент. Она ће бити бурна, питање је какав ће бити исход“, оцењује саговорник Спутњика.
На питање да ли се овакав став Јоханеса Хана, односно Европске комисије, коси са ставом немачке канцеларке Ангеле Меркел о коначном решењу статуса Косова и Метохије, Пророковић одговара да апсолутно не види промену у политици Немачке и Француске према Балкану. Наши политичари често сагледавају туђе политичке системе из свог угла, што значи да појединац може да доноси одлуке без обзира на институције, то у овим земљама није случај, каже Пророковић.
„И у Немачкој и у Француској се одлуке таквог карактера доносе унутар институција, канцелар или председник државе има одређени утицај, али не може сам да доноси одлуке. Немачка је дефинисала своју балканску политику такозваним планом од седам тачака који је у Београд донео Андреас Шокенхоф, а пре пет година је усаглашен између две највеће политичке партије, донет је у пододбору Бундестага и до данас није мењан. Уколико би се немачки став променио, то би најпре морало да прође кроз Бундестаг, па тек онда да почне да се примењује“, објашњава Пророковић.
Додаје да је евентуална промена тог става дуг, али и очигледан процес и да бисмо сигурно за њега знали, јер би се одвијао у институционалном облику.
Коментаришући Ханову изјаву да верује да је могуће да се решење спора између Срба и Албанаца оствари до средине 2019. године, Пророковић подсећа да је од 2014. године било неколико рокова за решење тог питања.
„У овом тренутку, по мом мишљењу, ништа не указује на то да ће у скорије време до било какво новог договора доћи“, закључује Пророковић у разговору за Спутњик.
