У првом гостовању једне естонске позоришне трупе на Битефу, Естонци ће извести представу „Прљавштина НО43“ Театра НО99, коју редитељски потписују Ене Лис Семпер и Тит Ојасо.
Одлике рада тог јединственог театра из Талина дате су већ у његовом називу, будући да наслови свих њихових представа садрже бројеве, од броја 99, па наниже, са идејом да када дођу до нуле, трупа престане да постоји.
Непосредно пред почетак представе, док су реквизитери разносили блато по позорници и заливали га водом, један од аутора овог комада Тит Ојасо појаснио нам је своју редитељску концепцију необичног перформанса.
„Овај неред на сцени не треба да представља само метафору прљавог, укаљаног света и да су сви у блату. Представа има такође и друго значење, други смисао. Ако изузмемо овај део с блатом, сведоци смо и појаве и уздизања прелепих ствари. Најважније је да разумете тренутак, да разумете ситуацију, да покупите то искуство и подигнете га на нови ниво“, оценио је естонски уметник за Спутњик.
Он је напоменуо да је родитељ двоје деце и да не жели да размишља о свету у којем она треба да одрастају.
„Свакодневица нас чини песимистичнима и одустајемо од наде да нешто може да нас промени и да нешто може да се уради боље. Сматрам да су промене у свету много веће него што смо ми спремни да признамо, као и глобална мењања којима морамо да се прилагодимо у годинама које долазе“, објаснио је он за Спутњик.
Према речима организатора Битефа, Театар НО99 биће једно од највећих открића за публику. Реч је пре о физичком театру него о савременом плесу: у рингу испуњеном блатом десет глумаца изводи различите сцене, од оних из обичног живота, до алегорија на хришћанство. Заједничко им је што су све комичне и апсурдне и што граде заједничку метафору распада савременог света који се ваља у блату.
Представа „Прљавштина НО43“ је након премијере изазвала различите реакције — од оних да такве представе не треба да постоје, до усхићености и истицања њене узвишености и поетичности. О тој „кореографској симфонији о тренутку распада света" публика која вечерас буде испунила салу Позоришта на Теразијама моћи ће на лицу места да заузме сопствени став. До тада, као увертира, нека послуже речи критичара „Театар тајмса“ који примећује да нас „из сцене у сцену редитељи подсећају да је свет на ивици катаклизме, катастрофа је на прагу, следи крај свега, природе, друштва, економије, политике, морала етике“.