Њихово истраживање открило је да су рударство и металургија на Балканском полуострву представљали почетак бронзаног доба у целом региону, као и „рођење металургије“ у Европи.
Временски контекст у којем је смештен „почетак бронзаног доба“, а који се повезује с наведеним открићем, може се сврстати у исту раван с постојањем сумерске цивилизације с простора Месопотамије, док је Британија и даље била у каменом добу.
Дакле, тада још нису биле изграђене прве пирамиде у Египту, односно оне су изграђене тек хиљаду година касније.
Портал пише да се о бронзаном добу на Балкану већ доста знало на основу археолошких ископина, различитог оружја и оруђа, али да смо сада у могућности да сазнамо више о том времену захваљујући траговима загађења које су оставили иза себе.
Процес добијања железа ослобађао је микроскопске честице олова у атмосферу, које су затим ветрови разносили на велике удаљености, све док не би пале на земљу.
На основу одређених хемијских анализа могуће је доћи до сазнања о древним загађењима.
У чланку објављеном у ПНАС представљено је прво такво истраживање о променама загађења у југоисточној Европи, за која се сматра да су настала из концентрација олова у западној Србији.
Пронађени су докази о повишеним нивоима олова који се односе на 3600. годину пре нове ере, што уједно представља најстарије познато загађење животне средине на планети.
Балкан се тако повезује с развојем металургије и најранијим бронзаним добом.
Претходно је најстарије познато загађење животне средине у Европи, из 3000. године пре нове ере, било откривено у јужној Шпанији.
Ново откриће повезује се са близу пет стотина година даљом прошлошћу.
У западној Европи је тај ниво металуршког развоја достигнут тек око 1000 година касније.
