Подсетимо, француска јавност је у више наврата реаговала кроз интервјуе, колумне и чланке, а текст који преносимо написао је сам заменик директора „Фигара“, познати француски новинар Жан Кристоф Бисон.
Преносимо делове текста:
Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово, која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од реке Ибар. После рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу којима је и Француска, али не и од стране Србије, Русије, Шпаније или Кине, на пример) 120 000 Срба (православних хришћана) је остало у овој области, која представља срце српске историје, српског идентитета и националног поноса. Већина су скромни људи, који уопште немају рођаке у Србији, немају средстава или жеље да оду.
[…]
Оданост Арноа Гујона према тим несрећницима који мало и подсећају на Французе настањене у Алжиру до 1963. године, начинила га је националним херојем у Србији. Највише институције и власти, било грађанске, било црквене, уважавају га, поштују или су га одликовале неким признањем, а они који га препознају на улици га поздрављају, грле или љубе. Својим јако младоликим изгледом, овај отац једне породице се често поистовећује са ратницима са Солунског фронта, који су у периоду између 1916-1918. године дали своје животе између Солуна и Београда, за ослобођење Србије, од бугарске, немачке и аустријске окупације.
[…]
Па ето: Арно Гујон је такође и криминалац. Барем у очима државе Косово, која га је зауставила и накратко затворила прошле недеље на административном прелазу Мердаре, док су га са друге стране чекали да, уз присуство владике Рашко-призренксе Теодосија, отвори фарму за узгој пилића. Испитивање је одржано без физичког насиља, али је трајало пуна три сата.
[…]
Рекли смо већ да је Арно Гујон држављанин Француске. Управо због тога се увек суздржавао да говори о регионалној политици. Његова једина брига је како помоћи и утешити житеље, који само траже да живе и преживе на тлу својих предака. Како да једној баки изолованој на фарми донесе преко потребне лекове, како да омогући малој девојчици ношење наочара које она сама не може да купи, како да обезбеди нешто од чега ће стотине сељака прехрањивати своје породице, како да их утеши када им албански екстремисти етнички чистог Косова украду тракторе или краве.
Младић из Гренобла, ожењен Српкињом, овде је долазио сваког месеца у протеклих седам година и ниједанпут није заустављен или спречен. Ниједанпут му нису чак ни тражили да отвори пртљажник аутомобила! Зашто је донета оваква самовољна одлука против некога ко није Србин, чија организација никада није имала ни један једини прекршај у етичком, финансијском или политичком смислу?
[…]
У Србији је ова ствар јако одјекнула. Сва средства информисања, све новине, од најозбиљнијих па до таблоида, од листа Данас и Новости преко Политике, Блица, Курира, 24 сата или Информера, и свих телевизија, од републичке телевизије РТС до телевизије Пинк, сви су били тиме погођени, са више или мање жестине. Премијерка Ана Брнабић и министар задужен за Косово Марко Ђурић (који је и сам био ухапшен и отеран током једне од својих посета пре неколико месеци) пружили су подршку Гујону. А Француска? Француски амбасадор у Србији, Фредерик Мондолини, примио га је у понедељак, 17. септембра, што потврђује да се ово озбиљно схватило.
У међувремену, барем 500 српске школоване деце и 5.000 породица којима је било омогућено да студирају, да се хране, облаче и раде већ годинама, захваљујући Арноу Гујону, моли Светог Саву да се самовољна одлука албанских власти поништи. Замислите како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок?
