Споразум две Кореје потписан на крају самита у Пјонгјангу привукао је велику пажњу светске јавности и наишао је на одобравање најутицајнијих земаља света.
Лидери Северне и Јужне Кореје дали су заједничко саопштење о мерама за денуклеаризацију, отклањању ратне претње и мерама за успостављање поверења, а министри одбране двеју земаља потписали су додатни свеобухватни споразум о мерама за претварање Корејског полуострва у мирну зону.
Према речима Владимира Сведенцова, експерта Руског института за стратешка истраживања, лидери две Кореје су овим споразумом фактички објавили крај рата на Корејском полуострву.
„Сви потписани документи сведоче о томе да је реч о потписивању примирја, иако се сами споразуми не називају мировним. Такође, министри одбране две државе су потписали војни споразум, а одредбе ових докумената говоре да су се обе стране обавезале да ће померити војне постаје на бар километар од демаркационе линије. Другим речима, започеће демилитаризација пограничне зоне. То све највероватније заиста значи да ће доћи до смањивања напетости између две државе. Први кораци су учињени, попут овог споразума о примирју и других докумената, а остали конкретни кораци тек следе. Искрено се надам да ће све предвиђене мере заиста бити реализоване у оквиру предвиђених рокова“, каже Сведенцов.
Да је самит у Пјонгјангу донео далеко више резултата него што се очекивало, сматра и Георгиј Толораја, професор Московског државног универзитета за међународне односе.
„Споразум о војним темама подразумева конкретне мере за смањивање напетости, попут разоружавања персонала у иначе напуштеном селу на демаркационој линији и прекид свих војних вежби. Али, још је важније то што овај споразум из Пјонгјанга има велики значај за председника јужне Кореје Мун Џае Ина јер говори о денукларизацији, имајући у виду да је лидер Северне Кореје пристао да се дефинитивно затвори и расформира ракетни полигон и демонтира комплекс за нуклеарна истраживања. Ово дакле јесте веома важан моменат, али сада остаје да видимо како ће на све ово реаговати САД“, напомиње Толораја.
Дугогодишњи новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић такође наводи да самит у Пјонгјангу треба посматрати како из угла односа две Кореје, тако из угла односа Северне Кореје и САД.
„Ако говоримо о резултатима који су постигнути на трећем самиту лидера двеју Кореја, њихови договори на папиру делују веома значајно и обећавају велико унапређење односа између Јужне и Северне Кореје, како на војном, тако и на економском плану. Такође, чињеница да су министри одбране двеју земаља договорили да никада и ни под каквим условима Северна и Јужна Кореја неће напасти другу страну, могао би бити далекосежан параграф у свим овим споразумима. То такође говори о изразитој жељи обеју страна да остваре ако је потребно једностран, мада би било много боље да је то вишестран међународни уговор, о крају Корејског рата“, напомиње Коркоделовић и подсећа да Корејски рат није окончан мировним споразумом већ примирјем 1953. године.
Међутим, како каже, чак 50 посто свих претпоставки о томе шта ће се дешавати након овог самита зависи од става Сједињених Америчких Држава.
„То је, по мом мишљењу, знатно компликованији део јер САД захтевају потпуну и проверљиву денуклеаризацију Северне Кореје и нису спремне да тој земљи скину међународне санкције све док не виде опипљиве резултате или чак и пуну денуклеаризацију. Северна Кореја не пристаје на то у овом тренутку јер сматрају да су до сада повукли доста корака у том процесу. Ким Џонг Ун се одрекао још у априлу програма нуклеарног и ракетног развоја, затим је ослободио најмање тројицу Американаца корејског порекла који су били заточени у Северној Кореји под сумњом да су били шпијуни, а враћени су и посмртни остаци појединих америчких војника погинулих на северној страни полуострва током рата“, примећује Коркоделовић.
Ипак, додаје наш саговорник, амерички председник Доналд Трамп жели да у скоријој будућности организује још један састанак са лидером Северне Кореје.
„Према неким америчким аналитичарима, Трамп иде испред својих сарадника и спреман је да буде еластичнији у захтевима према Северној Кореји него што су то државни секретар Помпео, секретар за одбрану Матис или саветник за националну безбедност Болтон, који имају много тврђи став. У том смислу договори из Пјонгјанга би могли да задовоље Трампове планове и сујету. Са друге стране, Трампу очајнички треба победа на изборима за Конгрес и Сенат у новембру, а за ту победу му је потребан још један велики успех на међународној сцени. У том смислу би му посета Ким Џонг Уна и неки договор САД и Северне Кореје много значили“, закључује Коркоделовић за Спутњик.