Добродошлицу гостима у Амбасади Србије у Москви пожелео је конзул Милан Живковић.
Сузана Новчић, музејски саветник, историчар уметности, одржала је предавање „Српска уметност друге половине 12. и 13. века — Рашка школа“ и говорила је о архитектури и уметности српских средњовековних манастира у долини Ибра, док је Татјана Михаиловић, музејски-саветник археолог, говорила на тему „Између Византије и Запада — Студеничка пластика и њен утицај на друге врсте уметности“.
Мирјана Савић, виши кустос-историчар, одржала је предавање на тему „Српско-руски односи у Краљеву 1918—2018“, које је дало преглед једног века заједничког живота Руса и Срба у том граду, политичка, привредна, културна и научна прожимања.
Савићева је подсетила да је током и након окончања бољшевичке револуције и грађанског рата у Русији (Октобарске револуције, 1917. године) у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца пристигло око 40 хиљада руских емиграната (беле емиграције).
„Током фебруара 1921. године, у „трећем имиграционом таласу“, са острва Лемноса у Краљево је приспело 68 емиграната из Русије. Изградња пута Краљево—Рашка, почетком 1923. године, изградња железничке пруге Крагујевац—Краљево—Рашка—Косовска Митровица, као и подизање Фабрике авиона и Железничких радионица тј. Фабрике вагона, довела је до тога да десетине Руса бар на неколико година постану житељи Краљева“, рекла је Савићева.
Она је истакла да су државне власти помагале белу емиграцију, да би ускоро и сами „краљевачки Руси“ образовали „руску колонију“, која је 1933. окупљала преко 200 људи, претежно сиромашних радника.
Цитирајући др Владана Виријевића, Савићева је рекла да су Руси у Србију донели своје навике — испијање чаја, кићење јелке и држање кућних љубимаца, а преузели су навике конзумирања кафе, слатка и воде.
„Међу избеглицама у Краљевини Југославији било је 1.200 инжењера који су у року од годину дана добили посао. Посао су брзо нашли у агрономи, лекари, ветеринари, фармацеути, ваздухопловни стручњаци, ваздухопловни официри Ритиков и Румјанцев, у то време најстарији живи пилот на свету Јанковски, медицинско и техничко особље, професори, геометри. Највише краљевачких Руса радило је у фабрикама“, навела је Савићева.
Руска деца су похађала школе у Краљеву и паралелно са вршњацима учествовала у свим сегментима живота, а у краљевачкој гимназији је радило 13 професора из Русије.
Руси су у Краљеву имали и Соколско друштво од 30 мушкараца и 15 девојака, а 1937. имали су књижару и читаоницу, балетску трупу и певачко друштво.
Најпрепознатљивији симбол Краљева — Споменик српским ратницима у центру града, изградио је руски вајар, архитекта и уметник Роман Верховски.
„Оно што Краљево издваја и може се рећи издиже од других градова у симболима српско-руског пријатељства је Црква Светог Саве у порти манастира Жиче, саграђена 1935. поводом обележавања године светосавља, а на иницијативу Владике Николаја Велимировића. Мештани су је назвали ’Бела црква‘. У њој су руски уметници насликали фреску цара Николаја Другог, уз допуштење Николаја Велимировића, деценијама пре него што је канонизован прво одлуком Руске заграничне цркве, 1981. године, а потом и Московске патријаршије, 2000. године“, испричала је Савићева.
Она је подсетила и на страхоте Другог светског рата, истакавши да су поред битке за ослобођење Београда, борбе у Краљеву биле најтеже, најдуже и најобимније, а трајале су од 16. октобра до 29. новембра 1944. године.
Већина црвеноармејаца сахрањена је у заједничке гробнице у селима где су страдали, одмах после погибије, и већини се не знају имена. У 11 села у околини града и самом Краљеву, по сећањима мештана, страдало је од 339 до 357 војника Црвене армије, а по ексхумацији — 339. У краљевачкој архиви остало је сачувано свега 13 имена.
Уз све почасти, посмртни остаци страдалих црвеноармејаца су 1962. пренети у заједничку гробницу у Јагодини.
„У спомен-костурници борцима и официрима Црвене армије у меморијалном комплексу Руско гробље у Јагодини положени су посмртни остаци 1.170 припадника Црвене армије погинулих 1944. године“, навела је кустоскиња.
Савићева је истакла да се данас Дан победе над фашизмом обележава низом манифестација, а да је ове године први пут у Краљеву одржан „Бесмртни пук“, када су грађани Краљева у шетњи градом носили фотографије својих најближих, који су учествовали у одбрани Србије у Првом светском рату, борили се против фашизма у Другом светском рату и оних који су страдали бранећи земљу током НАТО агресије 1999. године.
Савићева је нагласила да данас у околини Краљева живи преко 200 Руса.
„Села су почели да насељавају Руси, углавном интелектуалци са својим породицама, а као разлог пресељења наводе сличну културу, веру и мирнији и безбеднији живот“, закључила је Савићева.
