У совјетско доба, 1958. године, постао је седиште руске Пацифичке флоте и од тада, више од три деценије, све до 20. септембра 1991. године, када је Борис Јељцин донео указ „О отварању Владивостока за странце“, имао је статус „затвореног града“. Указ је ступио на снагу 1992. године.
„Тада се у том граду живело много боље, слободније, безбедније. Могли смо, на пример, да остављамо откључане станове и аутомобиле без страха да ће неко у њих упасти“, прича таксиста Александар, док се са острва Руски возимо до центра града.
Из Москве до Владивостока авионом се стиже за осам-девет сати и тек тада се заиста схвата величина Русије — сатима летиш, а и даље си у истој држави.
До те последње тачке на руској Транссибирској железници, возом се путује седам дана, током којих се прелази скоро 9.300 километара кроз два дела света (Европу и Азију), 14 области, око 90 градова и чак седам временских зона. Када се Владивосток буди, Москва спава. Када се Москва буди, Владивосток иде на ручак, говоре Руси.
Владивосток се налази на сто и нешто километара до руске границе са Кином, баш оне границе коју је утврдио Србин гроф Сава Владиславић, моћни државник који је задужио Русију, саветник руског цара Петра Великог за источна питања, али и Катарине Прве и утемељивач српско-руских веза.
Градоначелник Владивостока Виталиј Веркјенко престоницу Приморја описује као „европски град са азијским менталитетом и широком руском душом“.
Близина Кине, Јапана и две Кореје је видљива и на улицама и у продавницама. Радње су крцате робом из тих земаља, а на сваком кораку могу се видети кинески и корејски ресторани и јапански аутомобили — „тојоте“, „мазде“, „хонде“, „нисани“…
Као и у остатку Русије, вози се десном страном, али се у скоро свим аутомобилима волан налази са десне стране. У саобраћају су честе велике гужве, сличне оним какве се могу видети на улицама Москве. То не чуди, јер је према статистикама Владивосток један од руских градова са највише аутомобила по глави становника.
Владимир Путин је 2009. године, да би заштитио домаћу индустрију, увео високе порезе на возила увезена из иностранства. До тада, а посебно кризних деведесетих година прошлог века, у Јељциново доба, већина грађана Владивостока је живела од шверца половних аутомобила из Јапана. Без обзира на Путинове мере очигледно је да и данас тим делом Русијом доминирају јапанска возила.
У Владивостоку живи нешто више од 600.000 људи, који се углавном баве риболовом и трговином. Поред тога, извор посла је и огромна лука, која се шири уз целу градску обалу.
Први Источни форум је одржан у септембру 2015. године и град се од тада много изменио, постао је живљи, динамичнији. Тај форум је привукао пажњу целог света, а посебно инвеститора. Отворене су нове фабрике, развија се мало и средње предузетништво. Ако је 2015. године у Слободној луци Владивостока радило тек неколико резидената, данас их има око 500.
Слободна лука се сматра новом морском капијом за међународну привреду, а Владивосток пацифичком престоницом Русије и „вратима Русије у Азију“.
До прве деценије 21. века Владивосток и цео Далеки исток били су скоро заборављени од стране московских власти, а Путин је био први председник у историји Русије који је схватио да далекоисточни регион има изузетно важан геополитички значај, као и много неискоришћених природних ресурса. Развој Далеког истока постао је национални приоритет Русије у 21. веку, а држава је направила посебне програме за развој региона. Један од приоритета је побољшање квалитета живота људи, како не би одлазили из региона.
Да би се створила јаснија слика о тој територији, довољно је рећи да Далеки исток заузима територију већу од шест милиона квадратних километара, што је 36 одсто површине целе Русије, а ту живи само 6,5 милиона људи. Има девет области, а највећа међу њима је Јакутск, који је и највећа административно-територијална јединица на свету. По територији је чак већи и од Аргентине, осме по величини државе на свету. Он је величине као скоро шест Француски или 13 Великих Британија и има три временске зоне.
У последњих четврт века Далеки исток напустило је два милиона људи, тј. четвртина становништва, а да би спречиле одлив становништва, поправиле демографску слику и подстакле развој региона московске власти су донеле Закон о далекоисточном хектару, према којем држављани Русије из свих региона имају право да пет година бесплатно користе хектар земље у Далекоисточном федералном округу. Према резултатима 2017. године, 108.000 Руса се пријавило за тај програм, а 90 одсто њих су житељи Далеког истока.
Наставиће се
