Пуни текст његовог чланка објавило је Одељење за спољне црквене везе Московске патријаршије. То је прва реакција Српске православне цркве на последња дејства цариградског патријарха Вартоломеја у вези с припремом давања „украјинске аутокефалности“.
Та дејства је оштро осудила и Украјинска православна црква Московске патријаршије, која је то оценила као инвазију на канонску територију друге помесне цркве. Архијереји Синода Белоруске православне цркве такође су протестовали због тог потеза цариградског патријарха.
Епископ Иринеј је подсетио да, поред канонске Украјинске православне цркве, која ни од кога није тражила аутокефалност, у Украјини постоје три расколничка удружења, као и „агресивна унијатска заједница“.
„Преговори о аутокефалности управо се и воде с тим расколничким ’црквама‘ и истовремено с државним властима Украјине, без присуства канонске цркве и супротно њеним жељама. Само се по себи разуме да се у то питање на најгрубљи начин мешају унијати који су на страни расколника. Из тога следи да је реч не о пројекту давања аутокефалности Украјинској цркви, како стално слушамо и читамо, него о програму давања аутокефалности украјинским шизматским формацијама“, навео је архијереј.
Он је, такође, критиковао недавне изјаве патријарха Вартоломеја о томе да „васељенски престо“ има право да доноси одлуке према сопственом праву и на сопствену иницијативу, пренебрегавајући претходно утврђене границе аутокефалних помесних цркава и без обзира на њихов став или противљење.
„Зар може било која црква, укључујући и прву по чину и слави, да нарушава и да сматра неважећим црквена дејства и одлуке друге братске цркве?“, запитао се Иринеј и додао да уколико се укине принцип унутрашње повезаности и узајамног прожимања цркава, биће нарушена и читава структура и сав систем функционисања црквеног организма.
Према његовим речима, тај метод је донедавно неопозиво поштовала и Цариградска патријаршија, како у вези с расколима у Украјини, тако и у односу на раскол у Скопљу, у којем постоји непризната Македонска црква.
Тек је недавно, навео је Иринеј, постало познато да су се расколници из Скопља обраћали директно патријарху Вартоломеју, мимо Српске православне цркве, и да је Синод Цариградске патријаршије укључио њихова питања у свој дневни ред.
