„Јасно смо идентификовали потребу за дијалогом, искрену и директну дискусију, да ли су санкције биле успешне или не. Хајде да анализирамо чињенице, да ли су санкције помогле европској економији или руској економији или су, напротив, помогле да се изврши притисак на руску економију, да ли су помогле да се реализују Мински споразуме (о решавању ситуације у Украјини)? Када одговоримо на та питања донећемо и одлуке о нашој будућности“, истакао је Сијарто.
Шеф мађарске дипломатије нагласио је да се тренутна Влада Италије такође противи аутоматском продужењу санкција.
„Чини се да актуелна Влада Италије дели став да санкције не треба да се аутоматски продужавају и да су неопходне расправе. Пошто је Италија јака земља, чланица Г7, слабијем члану ЕУ ће бити много лакше да брани овај став заједно са већом државом“, закључио је Сијарто.
У Москви су 18. септембра одржани преговори председника Русије Владимира Путина и премијера Мађарске Виктора Орбана.
Раније је италијански премијер Ђузепе Конте изјавио да проширење европских санкција против Русије не би требало да се ради аутоматски. Он је такође нагласио да ће Италија радити на укидању санкција против Русије, али се то неће догодити ускоро.
Европска унија је увела економске рестриктивне мере против Русије у лето 2014. због сукоба у Украјини, а касније их проширила. Лидери држава-чланица ЕУ су у марту 2015. године повезали санкције са пуном имплементацијом Минских споразума.
Савет ЕУ је 13. септембра 2018. године продужио индивидуалне санкције против физичких лица и организација из Русије у вези са „подривањем територијалног интегритета Украјине“ на још шест месеци. Санкције ће бити на снази до 15. марта 2019. године.
Москва је предузела реципрочне мере, продужила их, више пута одбацивала оптужбе за мешање у послове Украјине и изјављивала да је контрапродуктивно са њом разговарати на језику санкција. У последње време се на Западу све више чују мишљења о потреби за укидањем санкција против Русије.
