С Додиком разговарамо непосредно после посете Бањалуци шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, који је обишао недавно освештане темеље српско-руског храма и културног центра и разговарао с руководством Српске. У оквиру порука које је руски министар пренео поновљено је инсистирање на Дејтонском споразуму и целовитости БиХ. С друге стране, Додик је више пута говорио о томе да пошто није успела Југославија, не може да успе ни Босна. Према мишљењу председника Српске, ту нема никакве разлике.
„Нек се врате на Устав Дејтона. Ми немамо ниједан проблем с БиХ. Разумем да је порука која долази од Лаврова: немојте рушити Дејтон и остаће Босна, ако рушите Дејтон, онда морате да договорите с три народа. Досад су рушили Дејтон, а нису консултовали три народа. Ако хоћете да рушите, има разних перспектива: да направите унитарну Босну и истерате све Србе из БиХ, укинете РС, направите земљу којом бисте били задовољни и касније населите Арапе. Ми Срби подржавамо Дејтонски споразум. Међутим, они су то развалили, направили монструма од БиХ. Оно што смо видели од Запада то је манипулација са компромисом, вршили су притисак да до тог компромиса дође. Нема компромиса на силу, не можете нам рећи — ми смо завршили с тим. Ако се Босна не врати на изворни Дејтон, то је јасна порука — није завршено“.
Мислите да Русија може да помогне да се вратимо на изворни Дејтон?
— Русија помаже самом чињеницом што каже: ми подржавамо Дејтон и договор три народа и два ентитета, залажемо се да се укине високи представник, стране судије и да странци овде престану да се мешају у унутрашње ствари.
Сматрате да је то могуће?
— Мени значи као политичару да знам да има нека велика земља која поштује логичан приступ: поштује Босну, њен устав, ако га мењате, мењајте га договором народа, немојте вршити притиске. То је феноменална позиција. Ми не правимо никакву авантуру, али ово како Запад ради — то је независна Српска. Не зато што то Милорад Додик хоће. Како раде, доћи ћемо у позицију да ћемо овде нестати као народ. Зато се морамо томе супротставити. Република Српска је неприкосновена прича, а ако је цена да нестане БиХ и остане РС, ја ту цену плаћам.
За недељу дана идете у Русију на састанак са председником Путином, који је повод?
— Куд ћете бољи повод него да сретнете Путина. То је феноменалан повод и треба га увек искористити, кад год човек има прилику. Раније смо причали о томе да се нађемо негде крајем септембра, почетком октобра. Финализација свих напора које чинимо заједно јесте да успоставимо што ближу сарадњу, да анализирамо оно што смо досад учинили и што треба да урадимо. Поштујемо улогу Русије на међународном плану, на простору БиХ. То значи поштовање Дејтонског споразума, територијалног интегритета, али наравно без урушавања достојанства РС, што је масовно чињено свих ових 20 година у лику високог представника. Драго ми је што видим да они тај сегмент разумеју. Али су исто тако опредељени да подрже све могуће договоре поштујући Дејтонски споразум везано за нашу сарадњу. То је оквир у ком идем. Има неколико идеја које бих желео да предложим у том разговору како би се ојачала трговинска сарадња Русије и Републике и Српске, и да позовем руске инвеститоре. Жао ми је што нисмо успели да решимо проблем „Јужног тока“, али то није зависило од нас него од неких из Европе…
Можда би сад могао да дође „Турски ток“?
— Верујем да ћемо у оквиру неког од тих токова свакако бити заступљени. То је потврдио и Лавров, а то ће тражити и сагласност самог председника Путина. Дакле, почаствован сам приликом да разговарам са Путином и поносан што могу да разговарам из перспективе Републике Српске са једним од најважнијих лидера света, са земљом која шири мирољубиву политику широм света али и која одлучно брани достојанство своје земље, народа и својих пријатеља. Веома нам је драго да је председник Путин рекао након вежбе која је одржана на Далеком истоку да је све то „у функцији одбране руског народа, руске државе и одбране наших пријатеља“. Ја верујем да смо ми њима пријатељи.
У Бањалуци се причало и о Косову. Знате да се помиње разграничење као једна од могућности. Да ли мислите да би то и РС могла да искористи да легитимизује своје захтеве?
— РС ће покушати да врати ствари на поштовање Дејтонског споразума и Устава БиХ. Ја ћу се понашати уставно. Друга ствар, у БиХ је примарно да одржимо мир и стабилност. Ми Срби немамо разлога да правимо дестабилизацију. Муслимани не могу да реше ниједан свој политички пројекат којим желе унитарну Босну без насиља. Ми ћемо насиље употребити само да се бранимо. Ако све те ствари не буду ишле, ваљда ће свет видети једног дана да ово не може. Што се тиче Косова, председник Вучић осећа тежину тог питања. Странци су на начин „десило се и готово“ хтели да легализују одвајање Косова од Србије. Међутим, у међународном праву задржао се принцип да ако Србија не да сагласност за улазак Косова у УН, нема независног Косова. Зато је свету стало да приволи Србију. Оно што би Србија, српски народ требало да уради, то је да се објединимо око концепта који можемо да изнесемо, а тај концепт треба да води власт путем председника Вучића, да се има поверења у оно што он ради. Нашу подршку има. Странци покушавају, кад више не могу да приволе Србију, да направе структуру која ће стално нападати председника и власт како би она била што нестабилнија. Међутим, кад би сав народ стао иза концепта који би требало да изађе на референдум — изађе се и каже: ово је концепт, хоћете ли или нећете — ако народ каже хоће — иде у реализацију, неће — неће, тако сам ја разумео Вучића. Али многи у Србији сад оспоравају чак и могућност да се дође до неког питања које би се изнело пред народ. То раде странци јер знају шта је могућ одговор српског народа, као и око НАТО-а.
Лавров је у разговору са министром Дачићем поновио подршку Резолуцији 1244. Да ли мислите да постоји могућност да се питање Косова врати у УН?
— Нико никада није укинуо Резолуцију 1244. Нама овде долазе и стално повлаче резолуције из 1992—1993. године кад говоре о Босни, а за тамо не важи. Зато што су неки моћни центри рекли: могло би то да нам буде проблем, па игноришите. А може је укинути онај ко ју је донео или неко виши од њега, значи, Генерална скупштина или Савет безбедности. И сад су они који поштују УН, који поштују њихове резолуције лоши момци, за разлику од оних који све крше овде и понашају се као слонови у стакленој башти, полупаше све живо, а они су као добри. А ови који поштују УН и њихове резолуције нису добри. То је један накарадан систем који ће закомпликовати свет. А свет је већ ушао у хаос.
Из Приштине долазе чак и претње војничким чизмама…
— То могу да обесе мачку о реп. Нек се не играју са снагом и одлучношћу Срба. Доста је било тих понижења. Српски народ јесте толерантан и издржљив, али никада није био спреман да изгуби своје достојанство.
