Досад најстрашнија олуја била је 1790. и убила је око 22 хиљаде људи.
Све чешћи разорни урагани резултат су глобалног загревања, али су још увек у тропским и суптропским пределима, пише хрватски „24 сата“.
Највиша, пета категорија олује има ветар брзине више од 250 километара на сат. Својом разорном снагом може да уништи градове.
Најчешће је реч о снажним тропским олујама. На истоку САД, у Југоисточној Азији и на северу Аустралије, те олује називају се ураганима, а у Индији и Кинеском мору зову се тајфуни.
За настанак урагана или тајфуна треба да имати одређене предуслови и настају на великим подручјима океана, најмање 250 километара удаљени од копна.
Научници тврде да су број и јачина урагана све већи у односу на раније и да нас не очекује светла будућност.
„Да би се развио ураган или тајфун, површинска температура мора бити изнад 26 степени Целзијуса. Ветар који дува у задњих десетак километара атмосфере мора бити унутар брзине од 10 метара у секунди и не сме мењати смер.
Тад долази до размене топлоте и влажности између горњег океана и доње атмосфере — објашњава проф. др сци. Бранко Грисогоно са загребачког Природословно-математичког факултета.
Због ротације Земље почиње и ротација ветра. Ако су услови и даље непромењени, дакле влага, температура воде и ветар, олуја прераста у све јачи тропски циклон, односно ураган.
У средишту олује притисак је врло низак, а ветар слаб. Додатно, температуре су у језгру олује такође високе. Иако ветар јача од периферије према центру олује, у самом средишту је врло мирно — наставља проф. Грисогоно.
Истиче како је потребно десетак дана да би се од олује створио снажни тропски циклон, а постоје примери и кад је процес трајао више од тог временског оквира.
„У последњих 20 година повећао се број урагана и тајфуна, па их доводимо у директну везу с глобалним загревањем. Још не знамо довољно како бисмо могли рећи јесу ли интензивнији или дуготрајнији и постоји ли потенцијал за ширење изван тропских и суптропских географских ширина — објашњава Грисогоно, додајући како је реч о релативно кратком временском раздобљу да би постојали конкретнији резултати и повезаност, али научници раде и на томе. Мерења постоје тек око 200 година, а претпоставка научника је да урагани постоје уназад неколико хиљада година или барем откад је клима слична данашњој.
