Лакетић је у јутарњем Дневнику РТС-а казао да ће Комисија у Врању прикупити информације које су значајне за настанак одређених обољења.
„Комисија ће прикупити сведочења од лица која су имала контакт с контаминираним тереном, као и од њихових породица“, најавио је Лакетић.
У вези с утицајем бомбардовања на животну средину, он је рекао да ће се истраживати утицај токсина и после асанације терена коју је урадио Институт „Винча“.
Наводећи да је Врање имало проблем с пројектилима са осиромашеним уранијумом, указао је на то да други градови имају проблема са другим токсинима.
„Осиромашени уранијум је само врх леденог брега“, казао је Лакетић.
Он је подсетио да је у Панчеву гађана „Петрохемија“, у Новом Саду рафинерија, а у Нишу и Крагујевцу трафо-станице, из којих се ослободило трафо-уље са канцерогеним пируленом.
„Комисија ће ићи на већину локација, а где не буде ишла, прикупиће информације са терена“, рекао је Лакетић.
Он је навео да је прошле недеље одржан проширен састанак Комисије, у коју су најеминентније српске установе послале стручна лица.
„Закључци Комисије, како је раније најављено, могу се очекивати 2020. године, а они ће Србији користити у сваком смислу, за санацију животне средине, превенцију и рано лечење болесника“, оценио је Лакетић.
Председник Комисије за истрагу последица бомбардовања изнео је тврдњу да ће резултати дефинитивно имплицирати правни и политички пут.
Поред помоћи италијанског парламента, који је доставио документацију, Лакетић је најавио да ће предложити поновно испитивање ове проблематике пред УН.
„Претходне извештаје УН стручна јавност не сматра релевантним“, навео је Лакетић и додао да ће тражити објективно истраживање.
