Реч је о удруживању земаља између Балтичког, Јадранског и Црног мора. То су: Пољска и Хрватска, које се хвале да је на њихову иницијативу ово удруживање започето, као и Чешка, Словачка, Мађарска, Литванија, Летонија, Естонија, Румунија, Бугарска, Аустрија и Словенија.
Као два главна пројекта „Иницијатива три мора“ форсира снабдевање Европе америчким гасом, преко ЛНГ терминала на хрватском острву Крк. На првом самиту Иницијативе 2016. године у Дубровнику поред енергетике договорена је и сарадња у сектору инфраструктуре. Посебно се истиче значај коначног завршавања дуго планиране брзе саобраћајнице „Вија Карпатија“, од Балтика до Солуна на Егејском мору.
Лидери ове иницијативе, међу којима предњачи хрватска председница Колинда Грабар Китановић, инсистирају да она није уперена против Русије. На румунском самиту, међутим, амерички министар енергетике Рик Пери је истакао да би Европа требало да смањи зависност од руског гаса и да диверзификује изворе енергије.
О историјским коренима ове нове асоцијације (стара хрватска иницијатива о обнови конфедерације католичких држава на вертикали Балтик—Јадран), прошлогодишњем учешћу америчког председника Доналда Трампа на скупу у Варшави, о томе да је реч о обнављању „гвоздене завесе“, која је некада делила западноевропске земље од СССР-а у „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са др Александром Сашом Гајићем, вишим сарадником Института за европске студије, а чућемо и оцену овог догађаја од Рајка Корња, новинара румунске државне телевизије ТВ Романија.
