Сведок из Београда посредством видео-линка испричао је да су припадници муслиманске војске у јутарњим часовима напали село Залазје на Петровдан 1992. године, пренсои РТРС.
Према његовим речима, када је са својом групом, која је дошла из Ликара, савладао митраљеско гнездо које су држали Срби, дошли су у село у које су пре њих стигли војници из Сребренице које је предводио Орић.
„На тераси једне куће био је Орић, за којег сам чуо да је рањен у ногу. Видио сам и Зулфу Турсуновића Турсу, као и доста наших војника који су били испред куће. Са удаљености од десетак метара видио сам и три-четири везана српска војника и једног који је лежао на земљи“, испричао је сведок пред Апелационим већем Суда БиХ.
Сведок је навео да је Турсуновић рекао да је добро да је ухватио судију Слободана Илића да му врати нешто што је он њему радио, те да га нико не дира јер ће он с њим завршити.
„Тада је сишао Орић и почео испитивати судију којем су руке биле везане на леђима. Овај није ништа одговарао и Насер га је ударио боксом. Поново га је нешто питао, а не знам шта му је овај одговорио. Насер га је опет ударио, видно изнервиран га је тресао, галамио на њега. Имао је нож у руци и убо га испод врата и у прса. Чуо сам када је судија јаукнуо и пао на колена. Орић га је поново ударио, преврнуо на земљи и неколико пута ударио ногама“, рекао је сведок.
Према његовим речима, Турсуновић је потом позвао муслиманску војску да ухвате српске војнике који су бежали у „тамићу“, којег су прe њих срели други војници.
„Када смо се вратили, судија је био на ногама, а из ока му је цурила крв јер га је Орић опет испитивао. Био је изнервиран, узео је аутоматску пушку ’српкињу‘ и у њега испуцао рафал од седам-осам метака. Турсо, који је само чекао да га преузме од Орића, наљутио се што га је овај убио и рекао: ’Овдје може да ради шта ко хоће‘. Све сам то гледао са удаљености од пет метара“, испричао је заштићени сведок.
Он је рекао да је, када су и мртве и живе заробљенике и погинуле муслиманске војнике товарили у камион да их одвезу пред стару Станицу полиције у Сребреници, видео да судија Слободан Илић није имао око, да је већ био помодрео у лицу, да му се крв била сасушила и да је почео да се кочи.
„Тела су била набацана једно преко другог. Судија је предвече враћен у Залазје где је сахрањен са осталим мртвим Србима“, навео је сведок „01“.
Он је рекао да је учествовао и у акцији у Лолићима код Кравице 1992. године, те да је чуо да је ухапшен полицајац из Љубовије Милутин Милошевић, којег је прије рата добро знао.
„Испитивао га је Бећир Меканић, а ја сам се повукао да од мене не би нешто тражио. Био сам уверен да му се ништа неће десити. Док је испитиван, неко је рекао: ’Ето команданта, сад ће он све да реши‘. Бећир је побегао јер није био добар са Орићем и оставио Милошевића везаног за дрво“, испричао је сведок.
Он је додао је да је Орић препознао Милошевића, одвезао и обратио му се са: „Где си колега, шта има?“, а онда почео испитивати.
„Испитивање је трајало више од сат времена, Орић је био изнервиран и ударао га је рукама, ногама, чиме је стигао. Чуо сам како јечи. Пуцао је у њега из аутоматске пушке и не могу да гарантујем да је био мртав. Видео сам да га је једним рафалом ’потврдио‘ Мрчо, оптужени Сабахудин Мухић, којег сам знао од раније“, изјавио је сведок.
Он је рекао да је Милошевић укопан на ливади поред поточића у близини куће Асима Мехића, те да је гробница у којој је укопан посута кречом.
Сведок је навео да је Орића упознао у Сребреници када је, како је испричао, дошао из Сарајева да их заштити од „шешељеваца“ и „аркановаца“. Виђали су се по граду и „заједно ишли у акције“.
Он је додао да га је ценио и поштовао јер је „стао у одбрану народа Сребренице и околних места“, али да му је криво шта су урадили Србима 1992. и 1993, што им се „обило о главу 1995. године“.
„Најгоре је што је отишао из Сребренице и оставио народ неким другим људима“, рекао је сведок „01“.
Овај сведок је говорио и о акцији на село Куњерац с циљем заузимања базена за воду, у који је требало да сипају отров. „01“ је рекао да је у Куњерцу видео Орића како седи на неким дрвима, а два метра од њега било је пет-шест заробљених Срба.
„Препознао сам фотографа Митра Савића званог Мачак, који је био добар Мрчин друг. Када сам га видео, дошло ми је да плачем, био је уплашен, а нисам смео да му помогнем. Мрчо је с њим нешто причао, а када је дошао Орић, уз дреку и вику почео је да га испитује. Почео је да га удара, а онда је извадио колт и пуцао му у прса и главу. Убијен је још један Србин, али не знам ко је“, додао је сведок.
Он је рекао да је касније пришао, видио да је Савић мртав и узео његов шљем који је био изрешетан.
„Гарантујем да Митар Савић никада никоме није нанео зло без обзира што је био четник“, изјавио је заштићени сведок, који је у судници препознао оптужене Орића и Мухића.
Орић и Мухић оптужени су да су у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљених Срба — Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.
Апелационо веће Суда БиХ је 8. јуна, због битних повреда одредаба кривичног поступка, укинуло првостепену ослобађајућу пресуду Орићу и Мухићу и одредило поновни претрес.
На статусној конференцији 3. септембра Апелационо веће је одбило предлог тужиоца Мирослава Јањића да током обновљеног поступка поново буду саслушани сви сведоци Тужилаштва, те одлучило да поново буду саслушани Радивоје Остојић и заштићени сведок „01“.
Сутра ће, унакрсним испитивањем одбране, суђење бити настављено у 9 часова.
