Јовановић за Спутњик оцењује да се српски геополитички фактор све више уважава у време кад се Балкан налази у офанзиви западних сила које журе да заврше оно што су „умислили пре 20 година“ — да је цео Балкан постао њихова интересна сфера.
Међутим, то се не слаже са законима и праксом историје, која показује да Балкан за 2.000 година, а посебно у последњих 200-300, није био контролисан само од једне велике силе. Увек је морала бар још једна да се појави са својим интересима, „да не говоримо о модерном времену где их је бивало више“, подсећа саговорник Спутњика.
Ми смо, на неки начин, истовремено и предмет пажње, а тиме и опасности да та пажња постане оштрија и неугоднија, и предмет вредновања. Постајемо значајни у њиховим очима, и то је нешто што је плус за наш геополитички положај, али истовремено и извор могућих опасности, поготово ако дозволимо да тај наш интерес постане предмет расправе и сукоба између претендената на пуни утицај на Балкану, сматра Јовановић.
У овом случају имамо готово паралелне посете и Вучића и Додика једној од великих сила која до сада никад није била у ратном стању са нама, нити нам је икада заводила санкције или претила одмаздама, да не говорим да никад није претила отимањем делова наше територије, што, нажалост, није случај са другом страном — Западом.
„Због тога је значајно да ојачамо контакте, везе и облике сарадње са таквом једном велесилом, што не значи да тиме престајемо да будемо своји и независни. Управо, због јачања наше независности и самосталности, врло је важно да имамо што боље односе са таквим силама као што су Кина, Русија и Индија, које никад нису представљале никакву опасност за нас“, истиче Јовановић.
Паралелно с тим, имамо и интересе да градимо што боље односе и са другом страном, зато што је утицајна и има своје интересе на Балкану. Посете Путину Јовановић види као корак у правцу јачања наше самосталности и афирмисање нашег права на постојање и „једнако поштовање од стране свих великих сила“.
Бивши југословенски министар спољних послова сматра да је мало вероватно да ће Запад посегнути за неким оштријим мерама према Вучићу и Додику због посете Путину, јер то повећава опасност да нас отуђе од себе, јер бисмо тако били „много даље од њих него што они то желе“. Ипак, очекује „притиске у смислу пружања гаранција о нашој војној неутралности и једнаким односима са свим силама“.
Према његовим речима, Запад је посебно узнемирен због тога што је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров пре неколико дана у Сарајеву и Бањалуци рекао да Русија снажно подржава Дејтонски споразум и да не дозвољава да се он на било који начин „распарује“.
„То је нешто што не одговара циљевима западних сила које би хтеле да Дејтонски споразум што више прилагоде њиховој потреби за централизованом влашћу у БиХ, а то може да буде само науштрб РС, као што је и до сада то било. То је за њих проблем јер посета председника Додика Москви и афирмативна изјава Лаврова у прилог очувања Дејтонског споразума таквог какав јесте, нешто је што не воле да чују и што смета остварењу њихових циљева. У том смислу ће бити незадовољни, али незадовољство није разлог за посезањем за неким недозвољеним активностима“, истиче бивши југословенски шеф дипломатије.
У садашњој констелацији односа у свету, тако нешто није ни могуће, закључио је Јовановић.
