Председник Венецуеле Николас Мадуро истакао је да уговори потписани током његове посете Кини јачају тренд повећавања кинеских инвестиција у заједничке пројекте и нафтне компаније. Као што је познато, управо енергетски сектор Венецуеле је на удару америчких санкција. Један од уговора потписаних у Пекингу предвиђа заједничка истраживања и експлоатацију гаса Националне корпорације Кине за експлоатацију гаса и Венецуеланске нафтне компаније.
Аналитичари скрећу пажњу на споразум кинеске компаније „Јакуанг груп“ са венецуеланским партнером о заједничким истраживањима и копању руде злата, као и на меморандум о разумевању између технолошке компаније ЗТЕ и Министарства здравља Венецуеле.
„Сантијаго тајмс“, лист на енглеском језику који излази у Чилеу, посебно је истакао да изјаве председника Си Ђинпинга о томе да Пекинг високо оцењује разумевање и подршку Венецуеле, у потпуности одговарају националним интересима Кине.
Сју Фејбјао, експерт Института светске економије у оквиру Кинеског института савремених међународних односа, такође сматра да је посета Николаса Мадура потврдила континуитет у развоју кинеско-венецуеланских односа.
„Сарадња између Кине и Венецуеле се развијала веома добро и пре почетка трговинског рата САД са Кином, са једне стране, и увођења америчких санкција Венецуели, са друге стране. До политичке и финансијске кризе у Венецуели, Пекинг и Каракас су већ дубоко сарађивали у области привреде, посебно у смислу развоја заједничких енергетских пројеката. Кина је дала велике кредите Венецуели и покренула значајне инвестиције у тој латиноамеричкој земљи. У последње време, САД константно продубљују санкције које су увеле Русији, Ирану и Турској, али и Венецуели. Развој сарадње Кине и Венецуеле има дубоке мотиве који се највећим делом базирају на билатералним интересима, пре него на пружању отпора САД“, закључује Фејбјао.
Андре Луис Коељо, професор Федералног универзитета савезне државе Рио де Жанеиро, сматра да сарадња са Кином за Венецуелу представља мноштво могућности. Пекинг јача своје позиције у Латинској Америци, у Африци и свету у целини. Према речима саговорника Спутњика, улога Кине у Латинској Америци значајно је ојачала.
„Историјски гледано, Латинска Америка се сматра зоном утицаја САД. Ширећи своје присуство у региону, Кина ступа на територију зоне утицаја Америке и за то не користи војне, већ економске методе“, истиче професор и додаје да Пекинг то чини у моменту када је Венецуели реално потребан новац.
„Један од главних разлога посете Мадура Кини јесте зајам од пет милијарди долара. Венецуела може да добије тај новац и може потом да га отплаћује на различите начине. На пример, нафтом“, објашњава Коељо.
Одлазак председника Венецуле у Кину јесте својеврсни сигнал за венецуеланску опозицију, која покушава да свргне Николаса Мадура, каже бразилски стручњак.
„Мадуро тим поступком показује опозицији да иза себе има тако јаког савезника као што је Кина. Несумњиво, одлазак у Пекинг је повезан са питањима војних веза, наоружања, војних технологија, управо како би Мадуро остао на власти, јер он ужива подршку војних структура“, закључује саговорник Спутњика.
„Не би требало негирати да је присуство Кине у Венецуели сваког дана све јаче и да се САД према свему томе односе са скепсом, имајући у виду своје геополитичке циљеве“, констатује кинески лист „Глобал тајмс“. Резултати кинеског присуства требало би да се оцењују према реализацији пројекта на којима се већ ради и према новим споразумима који су постигнути током посете Кини председника Венецуеле. За то је потребно време, као и да ефикасно прораде институционални механизми, како у Кини, тако и у Венецуели, констатује је лист.
