Украјина намерава да уз подршку Америке у Азовском мору формира поморску војну базу, и то са циљем да пружи одговор Русији. Према плану, Кијев намерава да искористи већ постојећу инфраструктуру трговачких лука, на коју би надоградио додатне докове за морнарицу.
Аналитичари су сагласни да је стварање нове базе у тим водама мало вероватно, пре свега ако се узме у обзир да је Азовско море најплиће на свету, будући да просечна дубина износи око седам метара. Треба имати у виду да војни бродови имају газ од око девет метара у просеку.
Управо се зато и огласило украјинско Министарство за инфраструктуру, које је и покренуло иницијативу за продубљивање морског дна у подручју Маријупољске и Бедјанске луке, услед чега су у те луке и пребачени ледоломац „Капетан Белоусов“ и багер „Меотида“.
Иако је првенствено ова идеја иницирана због стратешког значаја региона, објашњење које је стигло из ресора било је сасвим другачије – копање дна потребно је ради повећања пловидбених могућности, пре свега због забринутости Кијева да би изградња Кримског моста над Керчким пролазом, који Азовско море спаја са Црним, могла да нанесе неизмерну економску штету Украјини.
Према речима политиколога Дениса Батурина, Кијеву ће бити изузетно тешко да спроведе ту иницијативу у дело јер нема довољно средстава за такав подухват. Стога, ако се узме у обзир стратешки аспект, Русија је свакако у предности – створена је моћна група пограничне војске, обалска стража, флота састављена од бродова различите намене, а распоређени су и различити родови војске на Таманском полуострву.
Са друге стране, према мишљењу политиколога Александра Дудчака, ако уопште и дође до оружаног конфликта у том региону између Кијева и Москве, та украјинска флота могла би бити потопљена за свега неколико минута.
„Управо из тог разлога овде реч уопште није о некаквом војном одговору, већ о томе да Америка подгрева ситуацију и ради на томе да дође до следеће провокације како би показала да је украјинска војска, односно флота, слаба и да Вашингтон ту мора да се умеша како би помогао Украјини“, тврди он.
Све ово што се сад дешава у Азовском мору, тврди Дудчак, посебно након пролаза два украјинска брода испод Кримског моста, украјински председник Петро Порошенко представља као некакву невероватну победу и храброст украјинских морнара, иако је реч искључиво о пропаганди која не води ка стабилизацији и побољшању односа Кијева и Москве.
Упоредо, Украјина је покренула и питање ревизије, односно раскидања Споразума о Азовском мору са Русијом, који предвиђа да у те воде могу да уплове бродови искључиво уз сагласност обе стране – јер ако не постоји сагласност Украјине и Русије, онда у те воде не могу долазити никакви страни бродови.
С тим у вези се огласио и представник руског спољнополитичког ресора задужен за регион, Андреј Руденко, који је рекао да би раскидање тог споразума могло да изазове одређене последице како по Кијев, тако и по Москву, иако није прецизирао о каквим последицама је реч.
Само Азовско море је иначе било стециште бројних битака пре свега између Русије и некадашњег Османског царства, а потом и током Кримског рата. Са севера је окружено Украјином, а са истока, југа и запада – Русијом.
Посебност ових вода чини и то што се у њега улива преко двадесет река, што утиче не само на салинитет већ и на изглед дна и његову дубину, па и на флору око њега и на фауну у њему. Обиље планктона, рецимо, има за последицу велико богатство рибом.
Дно је глатко и равно, и тек се благо продубљује како се иде ка средини мора. Просечна дубина је седам метара, а огромни делови овог мора, у заливима, лиманима, лагунама и на природним насипима имају просечну дубину од једног метра. Неке лагуне чак имају дубину и од пола метра.
