Прошлог месеца америчка свемирска агенција НАСА објавила је снимак арктичких језера пуних мехурића која су последица мало познатог феномена „наглог одмрзавања“. То се догађа кад се пермафрост — „вечни снег и лед“ односно тло које је било под ледом хиљадама година — одледи брже од очекиваног, преноси Б92.
Научницима је већ дуго познато да отапајући пермафрост има потенцијал да испусти велике количине метана у атмосферу. Како се органска материја која је била заробљена у тлу одмрзава, она се разлаже и распада испуштајући угљеник и метан. Али тај процес је био спор, а оно што научници нису узели у обзир је нагло одмрзавање.
Кад би се сва количина отпустила у атмосферу, последице по климатске промене би биле огромне. Укупно има око 1.500 милијарди тона угљеника заробљеног у пермафросту, што је скоро двоструко већа количина од тренутног угљеника у атмосфери, навео је „Њузвик“.
The first time scientist Katey Walter Anthony saw Esieh Lake in Alaska's western Brooks Range, she was afraid it might explode. https://t.co/g4RVzcueJo Via @washingtonpost pic.twitter.com/iMue1NfEuL
— Anchorage Daily News (@adndotcom) 24. септембар 2018.
У прошлости, кад би животни облици засновани на угљенику умрли на Арктику, заледили би се пре него што би имали времена да се распадну. Сада, са све вишим температурама у региону, микроби у тек одмрзнутом арктичком тлу разлажу ова залеђена органска тела, испуштајући угљен-диоксид и метан у атмосферу.
Према истраживању НАСА, нагло одмрзавање одвија се испод такозваних термокраста, односно одмрзавајућих језера. Научници су израчунали да је нагло одмрзавање више него удвостручило претходне процене доприноса одрмзавајућег пермафроста глобалном загревању.
Такође су дошли до закључка да људи не могу много тога да ураде да зауставе овај процес. Чак и кад би смањили емисије штетних гасова, нагло одмрзавање би наставило да испушта велике залихе метана у атмосферу.
„Ствари ће само бити горе. Нагло одмрзавање се већ догађа, али тренутно не стварно убрзаном стопом, али за неколико деценија ће доћи до врхунца — навела је истраживач Кејти Волтер Ентони, која је проучила око 300 језера широм арктичке тундре“, пренео је „Енкориџ дејли њуз“.
