Очекује се да ће у новим НАТО вежбама, које ће првенствено бити одржане у Норвешкој, али ће делом захватити и друге земље Скандинавије, укључујући Исланд, учествовати, како медији пишу, око 40.000 војника и око 10.000 јединица копнене војне технике, али и 150 борбених летелица, као и 70 војних бродова.
Упркос бројним апелима да се ове вежбе не одрже, норвешки званичници тврде да је „Спајање трозупца 2018“ вежба од великог значаја за безбедност њихове земље, а истовремено ће, како тврде, представљати и својеврсни тест могућности НАТО снага да пребаце своје јединице у једну нордијску земљу.
Будући да се ове вежбе одржавају непосредно након што је Русија извела манвере „Исток 2018“, такође највеће од времена Хладног рата, поставља се питање да ли је ово одговор западне војне алијансе како би показала своју војну моћ.
Шеф руског Центра за изучавање друштвених проблема националне безбедности Александар Жилин тврди да, ипак, то није случај, будући да се овако масовне војне вежбе планирају много времена унапред.
„Овако велики и значајни маневри не организују се на брзину и зато не бих рекао да на било који начин представљају одговор на вежбе ’Исток 2018‘. Било да се ради о руским или НАТО војним вежбама, унапред се мора испланирати сва логистика, неопходно је спровести пренос војне технике, транспорт људства и још много других детаља, укључујући и бројне мере безбедности цивилног становништва“, истиче Жилин.
Он, међутим, упозорава да се овде ради о нечем сасвим другачијем, будући да ови маневри нису одбрамбеног карактера, већ искључиво офанзивног, што и представља кључну разлику у односу на недавно одржане руске војне маневре.
Када је реч о стратешкој безбедности, образлаже Жилин, док у Румунији, Пољској или Естонији није било америчких ракетних комплекса, ове државе нису биле на листи потенцијалних циљева руских оружаних снага. Међутим, чим су Американци поставили тамо своје ракете, апсолутно је логично и јасно да су се ове државе морале наћи на листи циљева стратешких нуклеарних снага Русије.
„Питање је да ли су сада ове државе безбедније? Напротив. Ко их је преварио? Њихови савезници — Американци. Иста паралела може да се направи и са предстојећим НАТО маневрима. Државе које учествују у војним вежбама сматрају да ће их САД једног дана заштитити, али заправо, САД су далеко, а војна дејства се неће водити на њеној територији, већ у овим државама ’савезницама‘“, додаје он.
Када је реч о Исланду, како пишу тамошњи медији, средином октобра би око 400 америчких војника требало да пристигне на полуострво Рејкјанес на југозападу земље, укључујући и 120 хеликоптера, након чега би требало да пристигне и флота сачињена од америчких, канадских, британских и данских бродова, са око 6.000 људи на њима.
Управо се из тог разлога побунио исландски парламентарац Колбејн Отарсон Пропе, који је рекао да војне вежбе нису само узбудљива игра за одрасле у којој се користе футуристичко оруђе, већ вежба за убијање људи. Самим тим, сви они који вреднују животе других морају да устану против оваквих акција.
„Зато треба размотрити питање изласка из Алијансе, али нажалост нема пуно оних на власти који деле то мишљење“, рекао је Пропе.
С тим у вези се нешто раније огласила и портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, која је рекла да је поред одбрамбених операција планирано да се усавршавају и вештине вођења офанзивних борби на северним географским ширинама током сукоба „високог интензитета са сличним противником“.
„Ова демонстрација војног потенцијала дешава се у непосредној близини граница Русије и има јасну антируску оријентацију“, упозорила је Захарова.
