Билингсли је прецизирао и да је Русија у великој мери интегрисана у међународне економске односе, па је самим тим Вашингтон принуђен да посеже за „циљаним мерама“ како не би нанео штету европским савезницима, али и самим Сједињеним Државама.
Имајући у виду да ово нису прве мере које је Америка увела против руских бизнисмена, појединци су већ почели да пребацују новац са својих рачуна у Европи и САД у државне руске банке, што и јесте један од циљева Кремља. Самим тим, ове мере иду наруку Путину и његовој администрацији.
Примера ради, обим корпоративних улагања у Русији, само у 2018. години, порастао је за 17 одсто, односно за око 98 милијарди долара.
Заменик декана Више економске школе у Москви Игор Коваљов ипак наводи да највећи капитал који Русија има у Америци није у рукама бизнисмена, већ државе, што је и резултирало драстичним смањењем руског удела у америчким државним обвезницама.
„Јасно је да су претходне санкције уведене пре свега против домаћих компанија које играју важну улогу у руској привреди. Али ове санкције нису постигле жељене резултате. Немогуће је замислити ефикасне санкције против земље као што Русија, која има ресурсе и огромну територију. Немогуће је присилити Русију да промени свој спољнополитички правац“, тврди он.
Према његовим речима, персоналне санкције имају много мањи значај него рестриктивне мере које покривају целе секторе, а ове изјаве су пре свега за „унутрашње тржиште“ и дају се уочи избора у Конгрес. „Порука је јасна — боримо се против спољног непријатеља да добијемо што више гласова бирача“, оцењује он.
Коваљов такође наводи и да је било која врста повратка капитала у Русију и улагања у домаћу привреду позитивна ствар. Са друге стране, истиче он, требало би имати у виду и да су финансијски токови међусобно зависни, па се овде ради о веома комплексном проблему.
Како објашњава, Русија је навикла на санкције, зна како да савлада те препреке, а у неким областима и да извуче одређену корист. Није тајна да је рат санкцијама помогао руском пољопривредном сектору, а када је реч о санкцијама против особа из „Путиновог најужег круга“, оне су одавно под санкцијама. Тако да није јасно шта могу да промене ове приватне санкције.
Претходно је саопштено да су амерички сенатори затражили од неколико великих западних банака информације о њиховим везама с руским предузетницима који су у Путиновом окружењу. Ове нове најављене мере надовезале би се на већ постојеће санкције које је администрација Доналда Трампа увела 6. априла против појединих руских бизнисмена, међу којима је и Олег Дерипаска, али и многи други.
Америка тврди да су ти бизнисмени много зарадили сарађујући са режимом руског председника Владимира Путина и да су кључни играчи у спровођењу „злонамерне“ агенде Кремља. Санкцијама Америка настоји да ограничи могућност да ти руски олигарси зарађују од, како оцењују, корумпираног система како би ширили дестабилизујући утицај.
