Градоначелник Подгорице Иван Вуковић најавио је да ће главни град Црне Горе подржати иницијативу о подизању споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици, као човјеку чије је име Подгорица носила пуних 47 година, с циљем да се и даље „поноси том традицијом“.
Осим владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), из чијих редова долази актуелни градоначелник Подгорице, подршку иницијативи за подизање споменика Јосипу Брозу најавили су и из Демократске Црне Горе Алексе Бечића, друге по снази партије у подгоричком парламенту, што је потврдила Тања Џанкић, одборница демократа у скупштини главног града, која је казала да ће подршком овој иницијативи демократе још једном исказати своју непоколебљиву приврженост вриједностима антифашизма, те да личност Јосипа Броза свакако представља једну од персонификација тих вриједности.
Слично мисле и у Социјалдемократској партији (СДП) Ранка Кривокапића, чији је портпарол Мирко Станић за локалне медије изјавио да је за вријеме Титове власти Црна Гора доживјела највећи економско-социјални прогрес у својој историји.
„Скоро комплетно становништво је описмењено, изграђене су стотине фабрика, развијен туризам и економија која је извозила стотине милиона долара годишње. Скоро сви путеви, аеродроми, луке и друга инфраструктура које данас користимо су изграђени у том периоду“, казао је Станић.
Са друге стране, има и много оних који Јосипа Броза виде као негативну историјску личност, па се Титу приписује одговорност за савезничко бомбардовање Подгорице и Никшића 1944. године, затим прогон СПЦ, када су по завршетку рата 1945. од комуниста смртно страдали митрополит Јоаникије Липовац са још 145 свештеника Митрополије црногорско-приморске, логор Голи оток на којем су због привржености Русији процентуално највише страдали Црногорци, чињеница да је Тито био на челу државе која је срушила Његошеву капелу на Ловћену…
У критици иницијативе да се Јосипу Брозу подигне споменик у Подгорици од политичких актера предњачи Нова српска демократија (НСД), чији потпредсједник Славе Радуновић поручује да се ради о потезу у којем се огледа сво лицемјерство режимске политике.
„Они који се макар декларативно залажу за вишепартизам, слободу мишљења и избора, забрану тортуре, слободе медија, праведно суђење, неповредивост приватног власништва и друге вриједности западне демократије, доказују да Берлински зид у Црној Гори још није пао жељом да подигну споменик човјеку који је антипод за све наведено“, навео је Радуновић, додајући да су за испричани виц о Титу људи лежали годинама у затвору.
Упитан да за Спутњик прокоментарише опречна мишљења због иницијативе да се подигне споменик Јосипу Брозу у главном граду Црне Горе, аналитичар и публициста Ратимир Вујачић сматра да садашња владајућа класа у Црној Гори свакако има проблема са идентитетом, али се такође слаже са мишљењем да се власт у Црној Гори суштински није промијенила од 1945. године, те да је ДПС само логичан наставак Комунистичке партије Црне Горе (КПЦГ).
„Садашње власти не знају гдје да се (идентитетски) угнијезде: или у Туђемилску битку која се одиграла прије више од хиљаду година, или код Тите, или да удробе. А ту је и брига гдје онолике новце склонити. Што се Тите тиче, то су дакако његови борци, питомци и потомци. Додуше, они су се претежно борили у шумама које су изникле послије рата, па су и ордење од Тите, закључно са ордењем народног хероја, зарадили као прегаоци попуњавања и одржавања логора Голи оток. Њихово лукавство је да кад мисле „вазда ′48.“, кличу „никад више 1918.“. Та се борба, ето, протегла до данашњег дана, а њена скривена истина је јуриш на државна јасла. Наличје пароле послије Тита — Тито значи да се овога пута не пљачка приватна него државна и народна имовина“.
„Што се самог споменика тиче, најбоље би било да се он подигне на Тргу голооточких жртава у Подгорици, који је власт неопрезно установила док се још ваљала у блату посвемашње кризе титоизма, елем, лика и дјела овог истог Тите чији споменик сада хоће да подигну“, препоручује Вујачић.
