И тиме се „свет окренуо наглавачке“, коментарише бриселски портал „Еврактив“, јер је овај договор против Америке ујединио и Иран и Европску унију и Русију и Кину.
Special Purpose Vehicle, како на енглеском гласи назив овог финансијског средства за специјалне намене, требало би да створи услове да остатак света настави да купује иранску нафту и када, кроз нешто више од месец дана, на снагу ступе оне америчке санкције Ирану којима је циљ да управо то спрече, с идејом да ће економски колапс, који би уследио због новог ембарга на продају иранске нафте који ће отпочети у новембру, изазвати промену режима у Техерану каква се прижељкује у Вашингтону.
Због чега је Европска унија одлучила да се, због Ирана, од свог традиционалног савезника окрене својим традиционалним супарницима? Како ће разочарана Америка реаговати на стварање финансијског механизма који треба да сузбије њене могућности финансијске и политичке контроле остатка света?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економиста Борислав Боровић и стручњак за Блиски исток с Факултета безбедности Владимир Ајзенхамер.
Подсећајући да је промена режима у Техерану циљ већине америчких администрација још од исламске револуције у Ирану, Владимир Ајзенхамер каже да је „доласком Доналда Трампа на власт у САД тај став само додатно учвршћен тако што су политички притисци надограђени агресивним економским изнуривањем Ирана. Међутим, како сада видимо са формирањем ове антитрамповске квинте, то се Америци враћа као бумеранг јер бројни који незадовољни — а то није само Иран већ и његови новопечени партнери из Европске уније, као и Русија и Кина — користе то исто оружје и узвраћају истом мером, дакле, на економском плану“.
Борислав Боровић указује на то да су „економске санкције САД већ успеле да уздрмају Иран — ирански ријал је од почетка године девалвирао 75 одсто — а штету је претрпела и Европска унија, која је пре неколико месеци активирала такозвани ’статут блокирања‘ који је требало да спречи одлазак европских компанија из Ирана услед америчких санкција, али то није дало резултата“.
Због тога, објашњава Боровић, „Европска унија сада са Великом Британијом, Русијом и Кином покушава да успостави нови канал плаћања, независан од СВИФТ-а, међународног система финансијских трансакција који се исказао као финансијско и политичко оруђе Вашингтона захваљујући употреби америчког долара у трансакцијама. Најављени специјални финансијски механизам, сличан СВИФТ-у али независан од њега, могао би ту ситуацију да измени, али питање је да ли ће велике европске компаније и банке пристати на то.
Када су 2012. године Ирану уведене најоштрије дотадашње санкције и ова земља била искључена из СВИФТ-а, ирански БДП се са око 600 милијарди долара сурвао до 385 милијарди 2015. године. Потом је почео да расте и дошао је до 440 милијарди прошле године, међутим, поставља се питање и економских и политичких последица уколико најновије америчке санкције буду дале резултат какав се прижељкује у Вашингтону.
„Ако овакви алтернативни аранжмани не буду успели, и ако се због тога економске недаће у Ирану буду продубиле, политичке последице тешко да ће моћи да буду избегнуте“, оцењује Владимир Ајзенхамер. „У супротном пак, а видимо да Иран успева да пронађе партнере чак и на Западу који су спремни да се оглуше о вољу Вашингтона док Русија и Кина то чине већ дуго, могуће је направити колико-толико монолитан економски и политички блок који ће пружити отпор администрацији у Вашингтону“.
А можда уопште и није реч (само) о Ирану, него је игра много озбиљнија. Леонид Бершидски на порталу „Блумберг“, наиме, коментарише да „на крају, уопште ни није реч о Ирану“, већ да та земља само „представља згодан изговор“ за „поткопавање глобалне доминације долара“. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, подсећа Бершидски, недавно је позвао на јачање међународне улоге евра и на отклон од традиционалне улоге долара у међународној трговини. „Кина и Русија већ дуго то желе, али само с Европом, која има другу највећу резервну валуту на свету, имају шансу да изазову америчку доминацију“.
„Сагласан сам са овом оценом. Одавно је постало јасно да је управо долар главно оружје Сједињених Америчких Држава, захваљујући коме је и успостављен неправедан систем који омогућава нереалну економску а са њом и политичку доминацију САД“, коментарише Борислав Боровић и указује на то да су донедавно рат добијали сви који су покушали да нафту продају у еврима уместо у доларима — о томе речито говоре примери Либије и Ирака, Венецуеле… „Али сада се ситуација очигледно променила, па је тако и дошло до стварања ове коалиције. Европа је већ јако пуно изгубила због санкција Русији, она се показује као велика жртва америчке политике, и једноставно је принуђена да реагује. А тиме долар полако почиње да губи улогу доминантне валуте“.
Притом, указује у закључку Владимир Ајзенхамер, Европа за ове своје потезе има и додатни мотив, који је егзистенцијалне природе: „Не окреће се Европа од Америке само због економских разлога. Ту је и питање безбедности. Европа је, наиме, суочена с непрекидним мигрантским таласом с Блиског истока, и једноставно не може да дозволи још један велики конфликт на том простору, те јој је и зато неопходно да криза око Ирана не ескалира. И то је још један веома битан разлог што се Немачка, Француска и Велика Британија понашају управо на овакав начин“.
