Изгледа да је „Ураган Џонсон“ спреман да „почисти“ Терезу Меј са места премијера Велике Британије. Судећи по изјави бившег шефа дипломатије и градоначелника Лондона, главног заговорника Брегзита међу торијевцима и то на годишњој конвенцији Конзервативне партије, Борис Џонсон је спреман да преузме чело и странке и Владе њеног краљевског величанства.
Невоље које су задесиле кабинет Терезе Меј око Брегзита легле су као кец на 11 амбициозном Џонсону, најпознатијем „шаљивџији“ кога су Немци представили као Мистер Бина светске дипломатије, популисти чија би препорука за место новог премијера могла да буде и блискост са политиком актуелног америчког председника Доналда Трампа.
Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, каже да је Борис Џонсон популаран у делу британске јавности и међу члановима своје партије, међутим, у овој фази, после његовог мандата на месту министра спољних послова Велике Британије, мало је вероватно да може бити нови лидер торијеваца, а самим тим и премијер Уједињеног Краљевства.
Друго, постоји једна традиција у политичком животу Велике Британије да обично онај који се први „истури“ да руши председника Владе и лидера партије не буде нови лидер партије и премијер. Обично је таква личност задужена да створи услове за пад лидера и председника Владе.
„У овом случају, Џонсон очигледно представља одређени део политичке елите у Великој Британији која користи слабости актуелне премијерке Терезе Меј да себе наметне као нову, доминантну елиту. А Борис Џонсон је ту, пошто је он врло вешт у комуникацији са јавношћу, да створи услове за такву промену“, каже Љепојевић за Спутњик.
На питање да ли би у неко догледно време Борис Џонсон могао да постане премијер Велике Британије, Љепојевић одговара да је „све могуће у политици“, међутим, знајући политичку праксу у Великој Британији и међусобне односе унутар конзервативаца, па и самог Џонсонa — то је врло мало вероватно.
Уз то, готово је извесно да на следећим изборима Конзервативна партија губи, и самим тим ко год буде лидер — неће бити председник Владе.
„Другим речима, Борис Џонсон, пошто је врло вешт у комуникацији са јавношћу и зна како медији функционишу јер је бивши новинар, ствара услове за наметање интереса једног дела елите и за рушење ове елите коју сада представља Тереза Меј. То је један политички процес који није непознат у политичкој пракси Велике Британије, али кад је реч о личностима, Борис Џонсон је најмање вероватни будући председник Владе“, каже Љепојевић.
Долазак на власт нове конзервативне елите коју персонификује Борис Џонсон довео би до великих промена британске политике, сматра наш саговорник. Прво, тај део елите, чији је „адвокат у јавности“ Џонсон, јесте онај који је схватио да је постојећи, досадашњи систем међународних односа и економског модела друштва пропао. Што пре се једна земља прилагоди новим условима, то је за њу боље.
Реч је делу елите Велике Британије која је финансирала и створила услове да се на референдуму изгласа излазак из ЕУ, пошто је ЕУ као систем симбол тог неуспешног, пропалог политичког и економског модела, истиче Љепојевић.
Ту елиту представља и Борис Џонсон, а то што он пристаје да је представља сведочи и о његовој бистрини, јер он је очигледно проценио да је то будућност. Наравно, то не иде тако лако, иде споро, али то је суштина тог „грађанског рата елита“ и у самој Великој Британији.
„Други део, у чијим канџама је Тереза Меј и који је повезан са делом америчке елите, хоће да настави овако како је било, а то је пропаст за цели западни свет, а посебно за Велику Британију. Онај део елите који представља Борис Џонсон сматра да у новим условима Велика Британија има поново своју шансу, јер се стварају нова правила игре, а Британци су традиционално талентовани за писање тих правила и њихово касније тумачење“, каже Љепојевић.
То је заиста важан историјски процес у Великој Британији, а какав ће бити исход и колико ће то трајати, тешко је рећи, пошто ће на следећим генералним изборима 2022. „готово сигурно лабуристи доћи на власт“, сматра наш саговорник.
Данас лабуристе предводи Џереми Корбин, који планира један потпуно другачији пројекат друштва, а тренутно, његов највећи противник је део лабуриста који је остао веран Тонију Блеру. Љепојевић истиче да је Блерова политика највећи противник Џеремија Корбина и да ту лежи његов најтежи посао.
У Конзервативној партији, која ће формално бити опозиција у том случају, одувек постоје два крила — лево и десно. У овом случају, десно крило са Терезом Меј на челу највећи је савезник Тонију Блеру и његовим присталицама у Лабуристичкој партији.
„Џереми Корбин може имати много већу подршку тог тзв. левог крила Конзервативне партије, где је тренутно и Борис Џонсон, него што ће имати подршку Тонија Блера и његових људи унутар Лабуристичке партије. То је један озбиљан политички процес, пошто су са пропашћу досадашњег политичко-економског модела пропале и традиционалне политичке партије. Вероватно ће и Британија добити неку нову партију за неколико година, као што се то дешава и у Немачкој, Италији, Шпанији и Француској“, сматра саговорник Спутњика.
У сваком случају, сведоци смо историје у настајању, закључио је Љепојевић.
