Учинак кулоарске дипломатије косовских Албанаца на недавно одржаном заседању Генералне скупштине УН у Њујорку био је више него скроман. Заправо, да није изјаве премијера такозваног Косова Рамуша Харадинаја, након састанка са америчким секретаром за одбрану Џејмсом Матисом, да Косово има амерички благослов за трансформацију безбедносних снага у војску Косова, резултат дипломатије косовских Албанаца био би сведен на нулу, а лидери Приштине кућама би се вратили празних руку.
Представници косовских Албанаца и ранијих година покушавали су да се на мала врата прикључе раду органа УН, подсећа аналитичар Предраг Рајић, али ово је први пут да су доживели, како каже, катастрофу.
Косовски премијер, сматра наш саговорник, својим изјавама покушава да ојача политичку позицију, као што је Тачи покушао да ојача своју позицију упадом на Газиводе због опасности од све већег раста популарности покрета Самоопредељење, који води Аљбин Курти.
„Харадинај изјавама о америчком благослову за формирање косовске војске само покушава да се постави као неко ко је наводно најближи Вашингтону, мада нисам сигуран да је то тако. И Тачи и он припадају ратном руководству, или, како их на самом Косову зову, ’шумским политичарима‘, и мислим да су уплашени зато што је долазећа снага, Самоопредељење, све очитија. Њихов велики митинг прошлог викенда је то показао“, каже Рајић.
С обзиром на то да су изјаве о подршци формирању косовске војске дошле само из Приштине, Рајић уздржаност Вашингтона тумачи да Америка у овом тренутку није спремна на такву врсту авантуре да прекрши прописе које је својевремено подржала.
„У последњих годину дана, из Вашингтона су нам стизали дисонантни тонови када је у питању војска Косова, јер очито је да ни они сами нису сигурни да ли би подржали такав пројекат или не“, сматра Рајић и упозорава на ситуацију, како каже, филипинизације Косова:
„Шта ако се формира косовска војска, а кроз десет или петнаест година догоди се нешто што је сада потпуно незамисливо — да Косово, велики савезник САД, добије председника, као што су Филипини добили Родрига Дутертеа, који је отворено антиамерички настројен и који се труди да прекине све везе, поготово у безбедносној сфери, између Филипина и САД и приближи се Кини“.
Ова ситуација данас изгледа немогуће, али на дужи рок, уколико се Косову дозволи да има све прерогативе државности, Рајић не искључује такав сценарио кад се појави нова генерација албанских политичара на Косову.
Са добијањем прерогатива потпуне државности, међу које спада и војска, Косову се отвара могућност да диверзификује своју спољну политику и почне да гледа и на неку другу страну, а не само у Вашингтон, закључује Рајић.
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун Харадинајеву изјаву, како каже, није схватио у смислу да Америка подржава формирање косовске војске без сагласности Срба.
„Добро је познат став Вашингтона да подржава стварање те формације, али уз поштовање законом прописане процедуре. То значи да је потребна двотрећинска већина такозваних мањинских посланика, дакле и две трећине српских посланика у парламенту и промена тог такозваног устава. Мислим да САД истрајавају на том ставу и ово што је Харадинај рекао можда треба да буде нека утеха“, сматра Дрецун.
Очигледно, пошто је приштинска дипломатија, заснована на седењу по ходницима зграде на Ист риверу, доживела дебакл, албанским политичким лидерима била је потребна само једна реченица којом би им била пружена прилика да подигну тензије на Балкану.
Ту прилику пружио им је амерички секретар за одбрану Џејмс Матис, и то, рекли бисмо, нехотично, јер остало је нејасно како то Америка благосиља стварање косовске војске, која, подсећамо, не може да буде створена без сагласности Срба.
За формирање војске Косова потребно је променити косовски устав, а то није могуће без двотрећинске подршке мањинских политичких лидера, међу којима Срби играју најзначајнију улогу.
