Нова стратегија ће, према речима британског министра одбране Гавина Вилијамсона, омогућити Лондону да ефикасније прати активности руских подморница, али и да се постара да оружане снаге буду добро распоређене за успешан одговор на сваку могућу претњу.
С тим у вези, Лондон је у Норвешку послао 800 морских пешадинаца и специјалаца, који ће сарађивати са војницима те земље, као и морском пешадијом из САД и Холандије, док ће за праћење кретања руских подморница бити коришћен, између осталог, и авион „П-8 посејдон“.
Григориј Добромелов, директор московског Института за примењена политичка истраживања, сматра да ово питање треба разматрати у контексту политичких односа између Русије и Велике Британија, па чак и шире — између Русије и НАТО-а, јер Лондон тренутно нема значајније интересе на Арктику.
Како објашњава, постоји читав низ пројеката који интересују Лондон, али тренутно не постоји никаква потреба за финансирањем свог војног присуства на Арктику. Ова одлука Лондона је, оцењује Добромелов, првенствено повезана са општеполитичким контекстом и намером да се одговори Русији због њеног појачаног присуства на Арктику.
Он подсећа и да је Русија у последњих неколико година успела да обнови свој војни потенцијал у региону Арктика, будући да је донедавно тренд био да се Русија из тог региона повлачи, а базе су се једна за другом затварале.
„Међутим, сада је више него јасно да Русија доминира Арктиком, а томе у прилог иду и чињенице да је досад отворено неколико нових војних база, што и изазива забринутост Алијансе“, додаје он.
Добромелов упозорава и на то да ће међународна јавност у наредном периоду несумњиво бити сведок како Велика Британија, САД, али и остали НАТО партнери повећавају своје присуство у том региону као одговор на руске активности.
Упитан како ће се распоређивање британских војника у Норвешкој одразити на стратешку стабилност на Арктику, Добромелов одговара да до драстичних промена неће доћи јер још није наступило време озбиљнијих конфликата у том региону.
„Освајање Арктика ипак није питање данашњице, већ неке догледне будућности. Експлоатација нафте у том региону је прилично скупа инвестиција, чак и за западне компаније које на располагању имају најсофистициранију технологију, и то пре свега због дебљине леда. Међутим, постепено ће се та конфронтација појачавати, пре свега због све веће потребе за северним транспортним коридором“, истиче наш саговорник.
Када је реч о улози САД на Арктику, Добромелов сматра да за администрацију Доналда Трампа тај регион није приоритет. Ова тема је за њега, објашњава он, периферна јер се Трамп превасходно бави економским питањима, док Арктик Америци не може да донесе брзе и ефикасне резултате.
Међутим, на питање како ће се то одразити на Русију и да ли се може очекивати неки одговор или је актуелна стратегија Москве довољна да се осигура паритет на Арктику, Добромелов указује на то да активности Русије у том делу света нису повезане са тренутним ситуационим променама политичких противника.
Постоји стратегија развоја и војног присуства на Арктику, баш као и развоја арктичких технологија, објашњава Добромелов, и додаје да се сви потези руских савезника, баш као и њених противника, свакако узимају у обзир у највишим руским политичким круговима, али да нису основни стимуланс за одређене кораке који би представљали одговор на новонасталу ситуацију.
