„Ми смо један од главних превозника нафте из САД у Кину. Пре (трговинског конфликта) то је био добар посао, али сада је потпуно заустављен“, рекао је Чуенлин на самиту у Хонгконгу. Ову чињеницу потврђују и подаци о праћењу пловила „Рефинитив ејкон“.
Вашингтон је започео снабдевање Пекинга нафтом пре само две године. Према америчкој Управи за енергетску информацију, извоз америчког црног злата у Кину 2017. године премашио је укупан обим испорука у Британију и Холандију, које су на трећем и четвртом месту по обиму увоза америчке нафте. Кина је била друга на списку након Канаде — на Пекинг је одлазило око 20 одсто америчког извоза. Притом, за Кину снабдевање црног злата из Сједињених Америчких Држава износи само три одсто.
Почетком априла Сједињене Америчке Државе су објавиле листу од 1.300 кинеских производа против којих би могле бити уведене царине као одговор на кршење права на интелектуалну својину на америчке производе од стране Кине. Са своје стране, Државни савет Кине одлучио је да уведе царину од 25 одсто на 106 врста робе увезене из САД.
У мају су се стране договориле да неће водити трговински рат и да ће престати са наметањем реципрочних царина. Међутим, нису успеле да постигну споразум, а Вашингтон је најавио нове царине.
Сједињене Америчке Државе су средином јуна увеле царину од 25 одсто на робу из Кине, што је утицало на скоро десетину кинеског извоза у Америку. Нове накнаде утицаће на увоз кинеске робе која садржи индустријски значајну технологију у вредности от 50 милијарди долара. Царине су почеле да се наплаћују 6. јула.
Кина је одмах најавила да ће увести увозну царину од 25 одсто на 659 врста робе увезене из Сједињених Америчких Држава. Царине за 545 врста робе у вредности од око 34 милијарде долара почела је да се наплаћује 6. јула, а за остале категорије датум ступања на снагу биће објављен касније.
На првом списку се налазе пољопривредни производи, аутомобили и производи за водоснабдевање. На другом списку од 141 ставке налазе се производи хемијске и енергетске индустрије и медицинска опрема.
