Након што се у медијима појавила информација да је Кеј Бејли Хачинсон, стална представница САД у НАТО-у, изјавила да је Вашингтон спреман да размотри могућност обарања руских ракета које наводно нарушавају одредбе Споразума о ракетама малог и средњег домета, дигло се много прашине и реаговали су бројни руски званичници.
Представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова осудила је речи Хачинсонове и јавно се запитала да ли грађани САД знају на шта се троши њихов новац и да ли су амерички званични представници свесни колико су потенцијално опасне њихове речи. Дмитриј Песков, представник руског председника задужен за рад са медијима, такође је коментарисао изјаву Хачинсонове и изјавио да Кремљ „не жели да поклања много пажње речима одређених представника, имајући у виду да у последње време има много недоречених изјава“.
Аналитичар Павел Салин, директор Центра политиколошких студија, објашњавајући ситуацију, као и различите изјаве и коментаре, за Спутњик истиче да се поводом Споразума о ракетама малог и средњег домета руски војни ресор досад изјашњавао много пута:
„Рекао бих да је Песков мислио на ово о чему ја говорим. Уосталом, о томе одавно говори руски Генералштаб и војни ресор уопште, да би одредбе постојећег споразума требало поново размотрити и сам споразум модернизовати. Вашингтон такође о томе говори, али они условљавају то реализацијом других споразума. Ситуација јесте веома компликована, али не би требало остављати ствари онаквима какве јесу, већ их решавати у складу са чињеницом да се променио однос снага између Русије и САД, али општи оквир међународних односа“.
Споразум су у Вашингтону потписали Роналд Реган и Михаил Горбачов, чиме су се стране обавезале да униште све своје балистичке и крстареће ракете копненог базирања које могу да прелећу растојање од 1.000 до 5.500 км (средњи домет) и од 500 до 1.000 км (мали домет).
Салин додаје да су се бројне околности у вези са Споразумом о ракетама малог и средњег домета веома промениле у односу на 1987. годину, односно на моменат када је овај споразум потписан. Концепција овог споразума је застарела. Када је закључен, каже наш саговорник, он је био неопходан и решавао је многе проблеме у вези са потпуно другачијом геополитичком ситуацијом.
„Тада су међу нуклеарним субјектима реално постојале само две државе које су могле да примене ракете малог и средњег домета — то су биле САД и СССР. Остале нуклеарне државе тада нису имале такве могућности, док сада све нуклеарне државе имају ракете малог и средњег домета. Мислим да није паметно раскинути постојећи споразум, већ изнова размотрити читаву концепцију, имајући у виду да се дијалог о нуклеарном обуздавању не води више само између Москве и Вашингтона, већ укључује и друге актере, бројне друге државе“, истиче наш саговорник.
И док према подацима Сједињених Америчких Држава које су оне представиле НАТО-у, Русија наводно нарушава Споразум о ликвидацији ракета развијајући ракету „Новатор“ 9М729, требало би имати у виду да и САД крше неке одредбе споразума на који се позивају оптужујући Русију. Наиме, Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета подразумевао је уништавање свих резерви поменутих ракета, као и њихових делова у складиштима. Међутим, стручњаци указују на то да је Вашингтон ту одредбу прекршио тако што је у ракете које су служиле као мете приликом тестирања ракета-пресретача кришом монтирао блокове ракета типа „Першинг“. Осим тога, беспилотне летелице које САД наводно користе у борби против терориста, по својим тактичко-техничким карактеристикама одговарају крстарећим ракетама које су забрањене Споразумом о елиминацији РСМД.
„САД ипак засад имају бројније и јаче наоружање — овде не би требало гледати само нуклеарни арсенал, већ у целини. Америка располаже и већим бројем ракета средњег и далеког домета. Имајући у виду да се повремено заоштрава ситуација на Далеком истоку, мислим на напетости које су САД вештачки изазивале и које су реално могле да доведу до рата, Русији не шкоди да има у резерви ракете малог и средњег домета“, објашњава Салин.
Требало би поменути да је Хачинсонова накнадно на Твитеру објавила да „није говорила о превентивном ликвидирању руских ракета“ које, по њеном мишљењу, Русија конструише и производи упркос одредбама Споразума о РСМД.
„Нисам рекла да би требало извести превентивни удар на Русију“, истакла је Хачинсонова.
За Русију би најгоре било да се сада окрене некаквој озбиљној трци у наоружању, закључује Павел Салин и наглашава да модерно руско руководство узима у обзир горко совјетско искуство.
„Када је почела кампања у Сирији, многи су се плашили да ће то бити „други Авганистан“, међутим, видимо да се то није догодило, да нема хиљада гробова руских војника. Не би требало поновити совјетску грешку у виду оријентисања целе државе и државне економије ка трци у наоружању. Не, без обзира на околности, тај се колапс државе и привреде због наоружања не сме поновити“, наглашава Салин.
