Општи избори у Босни и Херцеговини (БиХ) биће одржани у недељу 7. октобра. На њима ће 7.497 кандидата из 128 политичких субјеката покушати да освоје 518 мандата у централним и ентитетским институцијама задобивши поверење 3.352.933 грађана са правом гласа.
Према најавама из Централне изборне комисије БиХ, избори ће оквирно коштати 8.500.000 конвертибилних марака, односно 4.350.000 евра. За овогодишње изборе пријављено је 30 политичких субјеката више него за прошле опште изборе, који су одржани 2014. године.
Шта грађани бирају
Грађани БиХ у недељу бирају три члана Председништва БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске (РС), посланике Парламентарне скупштине БиХ, Народне скупштине РС, парламента Федерације БиХ (ФБиХ) и скупштина десет кантона у ФБиХ.
ПРЕДСЕДНИШТВО је највиши извршно-политички орган у БиХ и чине га три представника конститутивних народа (Србин, Хрват и Бошњак). На сваких осам месеци, они се смењују на месту председавајућег Председништва током мандата од четири године.
На овогодишњим изборима, за функцију члана Председништва пријављено је 15 кандидата, што је најмањи број од увођења те функције. Кандидати за српског члана Председништва су досадашњи председник РС Милорад Додик испред Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Гојко Кличковић, некадашњи премијер РС током деведесетих година испред СДС-а, досадашњи члан Председништва Младен Иванић испред Савеза за промјене, који на изборима наступа под именом Савез за побједу, и Мирјана Поповић из Српске напредне странке.
За бошњачког члана Председништва надмећу се Шефик Џаферовић из СДА, Фахрудин Радончић испред Савеза за бољу будућност БиХ (СББ), Денис Бећировић је кандидат социјалдемократа (СДП), а Мирсад Хаџикадић и Сенад Шепић кандидују се испред Платформе за прогрес и Независног блока. Шести кандидат за бошњачког члана Председништва је Амер Јерлагић испред Странке за БиХ.
Кандидати за хрватског члана Председништва су Јерко Иванковић Лијановић испред Народне странке Радом за бољитак, Драган Човић испред ХДЗ БиХ, Бориша Фалатар испред Наше странке, Диана Зеленика испред ХДЗ 1990. и Жељко Комшић испред Демократског фронта.
ПРЕДСЕДНИК РС највиши је орган извршне власти у том ентитету. Има два потпредседника који долазе из различитих конститутивних народа. Исто лице може да буде бирано на те функције највише два пута узастопно и стога је досадашњи председник РС Милорад Додик кандидат за члана Председништва БиХ.
Уместо њега, кандидат СНСД-а и коалиције окупљене око те странке за председника РС је досадашња премијерка Жељка Цвијановић. Њен главни противкандидат је Вукота Говедарица из Савеза за побједу. Поред њих, за место председника РС надмеће се још 35 кандидата, од чега 21 независтан кандидат.
ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БиХ највише је законодавно тело у БиХ и састоји се из два дома — Дома народа од 15 делегата и Представничког дома од 42 представника.
Дом народа састоји се од 5 Срба, 5 Бошњака и исто толико Хрвата који се бирају у Народној скупштини РС и Дому народа ФБиХ.
Избори за представнике у Представничком дому изводе се по пропорционалном систему. У ФБиХ, 21 од 28 представничких места попуњава се изборима у три изборне јединице, док се преосталих седам места попуњава преко страначких листа. У РС се 9 од 14 представника бира се у три изборне јединице, док се преосталих пет бира са страначких листа.
НАРОДНА СКУПШТИНА РС највише је законодавно тело и састоји се од 83 народна посланика.
За разлику од Народне скупштине РС, која је једнодомна, ПАРЛАМЕНТ ФБиХ има два дома — Представнички дом (98 посланика) и Дом народа (58 посланика).
У оквиру двонационалног ентитета Федерација БиХ постоји 10 федералних јединица, КАНТОНА, са сопственим уставима, парламентима и извршним органима и у чијим су рукама широка овлашћења (полиција, образовање, коришћење природних ресурса, просторна и стамбена политика, култура), као и надлежности подељене са ФБиХ (судство, здравство, социјална заштита). Кантони се даље деле на општине и градове.
Посматрачи
У централној изборној комисији (ЦИК) најављено је да очекују да овогодишње изборе прати око 50.000 посматрача. Поред посматрача политичких партија и невладиних организација из БиХ, изборе у БиХ пратиће и 25 међународних политичких субјеката.
По броју за сада предњаче посматрачи из Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а — 242. Следе их посматрачи које је пријавила амбасада САД (110), а Делегација ЕУ у Сарајеву акредитовала је 45 посматрача.
Међу амбасадама које су акредитовале своје посматраче налазе се и амбасаде Немачке, Бугарске, Италије, Шпаније и Шведске, док су своје присуство на изборима најавили и представници изборних комисија Русије, Хрватске и Јужне Кореје.
Критичне тачке
Оно што може да забрине то је могућност немира током и после одржавања избора. Тешко је предвидети шта би се могло догодити у различитим изборним сценаријима, каже бањалучки аналитичар Анђелко Козомара, али победа коалиције окупљене око Додиковог СНСД-а и на нивоу ентитета и на нивоу БиХ значила би велику сигурност и стабилност за Републику Српску.
Истовремено та би победа изазвала доста потреса на нивоу БиХ, сматра Козомара.
„Знамо да су предизборна обећања једно, а стварност друго. Међутим, само мањи део онога што Додик најављује ако постане члан Председништва, било би довољно да изазове велике потресе и несугласице са бошњачким политичким представницима. Без обзира на тај могући сценарио, не верујем да БиХ улази у било какву кризу физичких размера, односно демонстрација или сукоба, пре свега зато што су овде од 1995. године стациониране снаге НАТО-а, које су по Дејтонском споразуму дужне да одржавају мир“, објашњава он.
Победа савеза за победе на оба нивоа значила би, према Козомарином мишљењу, слабију позицију за РС унутар БиХ, јер се та политичка групација показала као више заинтересована за централизацију власти на рачун ентитета.
Најгоре по РС била би ситуација слична оној у протекле четири године, када је на нивоу РС власт формирала једна коалиција, а на нивоу БиХ друга.
„Ту би било поново сукоба и несугласица, деоба на патриоте и издајнике, све би то довело до даљег економског урушавања РС, даљег исељавања младих и имало би катастрофалне последице“, каже Козомара.
Козомара искључује могућност немира већих размера, али не искључује да би појединци или мање групе могли да покушају да изазову мање ексцесе.
„Може се догодити да на сам дан избора буде појединачних ексцеса, али они не могу да се прошире, не могу да изазову веће немире.“
Рејтинг опозиционог СДС-а озбиљно је уздрман, додаје он, вешћу да је зољу на пословну зграду Аграма у Бањалуци испалио њихов активиста.
„Они су свесно изазивали неспокојство Бањалучана представљајући Бањалуку као несигуран град, што апсолутно није тачно. Бањалука је један од најсигурнијих градова у Европи. Откривање починиоца тог терористичког акта је озбиљно уздрмало позиције СДС-а и нису случајно отказали завршни митинг који је био предвиђен за 5. октобар.“
