И док америчка страна ћути о прекинутим испорукама њене нафте Кини, са кинеске је дошла информација да је трговински сукоб, односно увећање царина, резултирало заустављањем увоза америчке нафте.
Председник компаније која је један од главних превозника нафте из САД у Кину, „Чајна меркантс енерџи шипинг“, Си Чунлин, потврдио је Ројтерсу да је то био добар посао пре трговинског сукоба, али да је заустављен због бојазни да би могао да им донесе губитке.
УНИПЕК, трговинска филијала кинеске државне нафтне и хемијске корпорације СИНОПЕК, суспендовала је куповину сирове нафте из САД, објаснивши то растућим трговинским тензијама између две земље.
Кинески увозници сирове нафте били су забринути да би повећане царине на увоз америчке сирове нафте могле да доведу до увећаних трошкова увоза, па су још у јуну почели постепено да смањују увоз америчке нафте, објаснио је Лију Сиjан са кинеског Универзитета за нафту у Пекингу. Овај аналитичар напомиње да америчка нафта чини само четири одсто укупне сирове нафте коју Кина увози и да то Кина може да надокнади већим увозом нафте из Русије, Ирана и других земаља.
„Ове године Русија је скоро удвостручила испоруке нафте Кини у односу на прошлу годину. Иран ће, због санкција САД, вероватно смањити снабдевање Јужне Кореје, Јапана и европских земаља, и обрнуто, очекују се да ће повећати снабдевање Кине“, сматра Лију.
И стручњак за енергетику, уредница „Балкан магазина“ Јелица Путниковић, мишљења је да Кина никако неће бити на штети. Уосталом, додаје она за Спутњик, САД су тек пре две године почеле уопште да извозе нафту коју су до тада само увозиле, што и данас чине. Амерички Конгрес је у децембру 2015. укинуо ембарго на извоз сирове нафте, који је на снази био 40 година и средином јануара 2016. кинески СИНОПЕК је купио прву серију америчке нафте.
Кина је, иначе, највећи светски увозник ове сировине. Прошле године је купила укупно 420 милиона тона нафте у иностранству, претекавши у томе САД. Од те количине, 5,57 милиона тона нафте увезла је из Сједињених Држава, што је чини после Канаде, другим највећим увозником америчке нафте.
Кинески увоз нафте из САД премашио је укупан обим америчких испорука Британији и Холандији, које су на трећем и четвртом месту. На Кину је у 2017. одлазило чак 20 одсто америчког извоза. Зато би се могло рећи да су у овом случају САД на већој штети.
Путниковићева подсећа да је Америка летос најавила да ће престати да увози руску нафту и да зато Кина управо на руском тржишту може да надомести оно што је куповала у Америци. Уз то, опција за Пекинг је да, упркос новом кругу америчких санкција Ирану, које крећу од новембра, Кина настави да купује нафту од Техерана, што је радила и када је био под међународним санкцијама, пре потписивања нуклеарног споразума. И тада је Кина налазила начина да дође до иранске нафте.
А Американцима остаје да ставе своју робу на берзу и да уместо Кине траже новог купца за нафту.
„Занимљив је податак који се јуче могао прочитати на сајтовима неких светских агенција да кинеска роба стиже у Америку преко Вијетнама и неких других азијских земаља. Значи, Кина није толико угрожена америчким санкцијама колико то амерички политичари представљају у својим званичним изјавама. А амерички грађани сигурно неће пожурити да купе неку другу робу која је скупља, а не много квалитетнија од кинеске“, указала је саговорница Спутњика.
Зато ће, како каже Путниковићева, све ове економске претње Кини бити преиспитане када се оне одразе на стандард америчких грађана, на пословање америчких компанија и у крајњем случају када се буду показали негативни ефекти на целокупну америчку привреду и њен БДП.
