За првог човека ове изузетно важне државе Јужне Америке надметаће се 13 кандидата, након што је бразилски Изборни суд одбио кандидатуру бившег двоструког председника те земље Луле да Силве, који је према анкетама био фаворит ових избора, јер служи казну затвора од 12 година за корупцију и прање новца.
Према речима проф. др Душана Васића са Факултета за пословне студије и право и бившег амбасадора у више земља Латинске Америке, избори у Бразилу одржавају се у тренутку када та земља полако излази из рецесије, инфлација је спала на четири одсто, а домаћа валута се опоравила, па Бразил има шансу да поново буде један од лидера групе БРИКС.
Бразилци, напомиње, воле изборе, а на последњих седам-осам избора у тој држави просек излазности био је чак 85 одсто.
Вероватно је да ће и на ове изборе изаћи велики број Бразилаца, јер су за њих спорт, пре свега фудбал, али и политика, нешто најинтересантније.
Међутим, наводи наш саговорник, ови избори су довели до велике поларизације становништва, чему су допринели социјални проблеми, односно подела бразилског друштва на већински сиромашни и мањински богати део.
„Иначе, многобројни Бразилци не само да су у економији и у социјалном погледу подељени, у фудбалу острашћени, већ су и у политици снажно конфронтирани, а околности у којима чекају изборе додатно отежава и врло висок ниво криминала, корупције и других патолошких појава“, оцењује проф. Васић у емисији „Спутњик интервју“.
Како је у трци за првог човека Бразила велики број кандидата, други круг председничких избора заказан за 28. октобар готово је известан.
Професор Васић уверен је да ће Бразилци у другом кругу бирати између левице и деснице, односно између кандидата који воде у анкетама — универзитетског професора Фернанда Хадада који је заменио Лулу да Силву као кандидат левичарске Радничке партије, након што је Лулина кандидатура одбијена, и крајњег десничара Жаира Болсонара, којег називају „бразилским Доналдом Трампом“.
Овај искусни политичар разбеснео је многе сународнике расистичким и хомофобичним коментарима, али је побрао и велике симпатије након што је током кампање на једном од митинга избоден ножем.
„Како је мандат актуелном председнику Мишелу Темеру истекао, његова партија, која је у сваком смислу супротна Радничкој партији бивших председника Луле да Силве и Дилме Русеф, истакла је новог кандидата — Жаира Болсонара, бившег генерала, човека који је пуних 26 година био члан Сената, политичара који заговара интересе крупног капитала, креће путем неолиберализма и запоставља учешће Бразила у БРИКС-у и сарадњу са Кином, а инсистира на повезивању са САД“, објашњава проф. Васић.
Упркос томе што је у последњем ТВ дуелу председничких кандидата Жаир Болсонаро постигао изненађујуће позитивне резултате, Васић каже да ни кандидат левице Фернандо Хадад није за потцењивање, јер је реч о особи са великим интегритетом.
„Хадад је био градоначелник Сао Паула, највећег града у Бразилу, који има изузетно развијену и успешну економију. Економиста је, и у влади председнице Дилме Русеф био је министар образовања. Левичарски је настројен, социјалистички оријентисан, заговара мешовиту економију, односно очување државног власништва уз отварање тржишне економије и залаже се за јачање сарадње у оквиру БРИКС-а и посебно развијање односа са Кином. Он има широк дијапазон левичарских опредељења која коинцидирају са оним што је заступао његов харизматични лидер, од стране Бразилаца обожавани Лула да Силва“, каже проф. Васић.
Са друге стране, напомиње Васић, иако Жаир Болсонаро води у анкетама и није искључено да ће у првом изборном кругу имати предност, не треба пренебрегнути чињеницу да је уздрмао јавност низом контроверзних изјава, попут оних да ће „признати резултате изборе само ако он на њима победи“, затим да „жене треба мање да уче, а више да рађају“, као и да „полиција мора имати одрешене руке да убије сваког ко на њу потегне оружје“.
„Болсонаро звучи као Трамп, али далеко од тога да има ту снагу и идеју коју има амерички председник. Међутим, у Бразилу је број убијених прошле године у криминалним обрачуна достигао око 63.880 људи, што је 175 људи дневно. Дакле, криминал, корупција и сиромаштво дају подстицај грађанима да траже чврсту руку и снажну власт, а Болсонаро то нуди. Он се окружио представницима војске, а за свог потпредседника предложио је такође једног генерала којег прати прилично озлоглашена прошлост. То рађа страх од војне диктатуре, јер човек тако снажног ауторитета може убедити јавност да је потребна чврста рука и увођење ванредног стања“, примећује Васић.
Када је реч о ставу САД према изборима у Бразилу, Васић каже да се досад ниједан амерички званичник није у том погледу изјаснио.
„Бразил је једна од држава-чланица групе БРИКС и било како изјашњавање би могло да буде контрапродуктивно. Не треба заборавити да је управо Бразил проглашен за седиште нове развојне банке, која има за циљ да помогне развој земаља ове групације, па САД није потребно стварање било каквог ривалства. Иако су САД у време председника Обаме износиле велике критике на рачун Лула да Силве, чињеница је да садашња власт председника Трампа није негативно оријентисана према политици коју Бразил данас води и нема неких политичких судара и великих раскорака између ове две државе на међународном плану“, указује професор Васић.
