Подсјетимо, на тендер за истраживање нафте и гаса, који је прије неколико година расписала Влада Црне Горе, пријавиле су се три групе компанија, а први уговор Влада је потписала са италијанско-руским конзорцијумом „Ени—Новатек“ у септембру 2016.
Други уговор склопљен је са грчком компанијом „Energean Oil & Gas“, која је прошле године објавила извјештај независног процјенитеља „Компетент персонс рипорт“ у којем се тврди да Црна Гора на 330 километара квадратних подморја код Улциња има 51 милијарду кубика гаса и 144 милиона кубика течних ресурса, што је око 438 милиона барела нафте.
Упловљавање првог брода за сеизмичка истраживања, који ће такве анализе потврдити или демантовати, очекује се првог новембра текуће године, а прва бушотина је планирана крајем 2019.
У случају да у акваторији Црне Горе дође до проналаска нафте и гаса, држава је дефинисала посебан систем подјеле профита са концесионарима, тако да он буде заснован на концесионој надокнади и посебном порезу на профит, при чему би, према ријечима директора Управе за угљоводонике Владана Дубљевића, Црној Гори припало 62-68 одсто профита од тог посла.
Подсјетимо, интересантно је да потрага Црне Горе за нафтом траје већ више од сто година. Први пут у историји и први у региону, краљ Никола 1914. дао је право холандском бизнисмену Ј. Коцаре да тражи петролеј у околини Скадарског језера. Прва концесија озваничена је 20. фебруара те године објавом закона у службеном листу „Глас Црногорца“.
Визија Холанђанина, али и Црне Горе, убрзо се угасила због почетка Првог свјетског рата, али то није био крај, већ, по свему судећи, само почетак потраге Црне Горе за фосилним горивима.
