На почетку комеморативног скупа, премијерка је одала почаст страдалима полагањем венца, након чега су то учинили и министри у Влади Србије — министар одбране Александар Вулин, министарка правде Нела Кубуровић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар омладине и спорта Вања Удовичић.
Венце су положили и представници општине Вождовац, СУБНОР-а Србија, Удружења логораша 1941-1945, Савеза јеврејске заједнице и представници Националног савета ромске националне мањине, као и представници дипломатског кора.
Премијерка Србије је обраћајући се присутнима поручила да Србија не заборавља хероје и страдалнике, али да Јајинци нису само место нашег исказивања пијетета према жртвама окупаторовог терора и подсетник на трагедију већ су заједно са Бањичким и другим београдским мучилиштима висока школа нашег националног морала и индекс вредности слободе која је друго име наше земље и нашег народа.
„Обавезни смо да лекције из те школе чувамо као окосницу свога идентитета и културе да их преносимо генерацијама које долазе, тако ћемо се одужити и овим хумкама, али и нерођеној деци убијених коју су сањали“, казала је она.
Брнабићева је навела да ће двадесети век остати запамћен као раздобље највећег страдања нашег народа, када су три пута несразмерно веће силе насрнуле на нашу земљу и њене грађане — 1914, 1941. и 1990. године.
Према њеним речима, у ратним сукобима који су се одвијали у току прошлог века пали су милиони наших сународника, војника, цивила, жена и деце, многи знани, али и многи незнани, незабележени и неопојани, који почивају у гробницама Зејтинлика, Крфа, острва Видо, Шумарицама и Краљеву, у јамама Јадовна и Пребиловаца, расути у муљу Саве око Јасеновца и пуштени у хладне воде Дунава испод новосадских мостова, док је милион људи нестало у лудилу насилног распада Југославије.
„У периоду од 1941. до 1944. године, на овом месту злокобног и застрашујућег назива стрелиште, одреди фашистичког окупатора лишили су живота готово 80.000 људи“, казала је Брнабићева и додала да је овим и другим жртвама двадесетог века заједничко то да су бранили своје право на живот и слободу и да за туђим никада нису посегли.
„У времену у којем живимо морамо да донесемо важне одлуке за свој народ и своју државу. Желимо да останемо своји, доследни наслеђу наших предака и да после многих историјских недаћа, трагедија и посртања, па и сопствених крупних грешака, отворимо капију среће за нас и за нараштаје који долазе“, истакла је премијерка.
Истичући да се Јајинци никада не смеју поновити, те да је мир највећа вредност, а да га је на Балкану током историје највише недостајало, Брнабићева је навела да Србија данас иде три корака испред својих суседа у политици превазилажења наслеђених конфликата.
„Кроз преговоре са земљама у региону, ЕУ и најзначајнијим светским силама, упорношћу, трпељивошћу, стрпљењем и посвећеним активизмом створили смо уважену и широко прихваћену међународну позицију наше земље. Створена су пријатељства тамо где их је ретко када било и где их је мало ко очекивао, и то је можда највећи искорак Србије у последњих 30 година. Његови ефекти виђени су и у расту националне економије“, навела је премијерка.
Навела је да упркос огромним потешкоћама, отпорима и спотицањима, Србија трага активно за најповољнијим решењем за питање КиМ.
„Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности, развоја, и то је најбоља порука коју могу данас са овог места да пошаљем нашим грађанима. Резултати те политике биће одуживање свима који су на различите начине стварали славну и часну историју наше земље и нашег народа“, закључила је премијерка Србије.
Присутнима се обратио и преживели логораш Милинко Чекић из Удружења Логораша Јасеновац Београд, који је позвао државне чиниоце на заједничку борбу, како је рекао, не само са појавом фашизма, већ фашистичким деловањем у нашем окружењу и кривотворењу историјских чињеница о страдању српског народа, посебно у Хрватској током Другог светског рата.
Чекић је навео да је у Јасеновцу убијено више од 700.000 деце, жена, Срба, Јевреја, Рома, те да се то колико их је убијено на хиљаду других стратишта никада неће сазнати.
„А то је истина коју нико не сме да оспори“, рекао је Чекић и додао да жели да демантује „повампирене хрватске усташе“, који тврде да је Јасеновац био прихватилиште за децу.
Чекић је скуп искористио да изрази жаљење што представницима удружења у коме још има 368 евидентираних преживелих логораша нико није одговорио на позив за разговор, иако су тражили да разговарају о одштети, давању имена улици јасеновачке жртве и постављању спомен-обележја.
