„То свакако није било најгоре што сам видео међу многим погубљењима, убиствима и паљевинама“, рекао је он у Приштини, главном граду Косова, размишљајући о наставку сопствене оданости према ИСИС-у. „Чак су се и деца навикла да виђају такве ствари“, преноси „Коссев“.
Убица је био озлоглашен косовски Албанац Љавдрим Мухаџери, који је био проглашен за међународну терористичку претњу пре него што је убијен дроном. Његов идентитет и видео-снимак убиства поставили су у само срце окупљених страних бораца џихада и упозорили европске службе безбедности на надолазећу претњу.
Упркос лојалности Косова према Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у због тога што су им помогли да ослободе земљу деведесетих од Србије, радикализација неких млађих становника Косова од стране арапских хуманитарних организација и имама која је потом уследила, дала је земљи сумњив карактер да има више држављана у ИСИС-у по глави становника, него било која друга европска или балканска нација.
Косовске власти знају да је од 2012. године 348 одраслих особа отишло у Сирију да се придруже ИСИС-у. Многи су погинули тамо, али многи су се и вратили. У одсуству кохерентног програма дерадикализације, затвореници, као што је Љадровци, излазе из затвора и остају и даље одани ИСИС-у.
„Калифат није завршен“, рекао је ове недеље, четири месеца након што је пуштен из затвора. „Његова прича је тек почела. Желим да створим исламску државу на Косову и радо ћу умрети у подршци за то“.
Косовски Албанци су учествовали у неколико недавних терористичких завера. Шест косовских Албанаца, мушкараца и жена, ухапшено је у јуну прошле године на Косову и у Немачкој због учествовања у двема заверама које су за мету имале јединице НАТО-а на Косову и цивиле у Белгији и Француској. Месец дана раније, осам особа је ухапшено на Косову због завере која је имала за циљ убиство израелских фудбалера.
„Немамо проблем са затварањем чланова исламске државе“, рекла је педесетседмогодишња Фикрије Краснићи, једна од два тужиоца који се баве новим терористичким случајевима на Косову. „То мења њихово мишљење да је тешко да до тога дође. Већина чланова ИСИС-а се не може поправити“.
Против Љадровција није подигнута оптужница ни након што је 2013. године први пут отишао на двадесет дана у Сирију, како би се придружио Ал Каида групи на Ал Нусра фронту у Алепу. Испитиван је 11 сати, а затим ослобођен. Новим законом који је усвојен 2015. године против Љадровција је, након његовог другог путовања у Сирију, где се борио као припадник Мухаџеријеве албанске јединице и након његовог повратка у земљу, подигнута оптужница.
Свесно опасности коју представљају ослобођени затвореници који су припадници ИСИС-а, Косово је у затворима покренуло програме дерадикализације. Међутим, бивши припадници ИСИС-а нису у обавези да присуствују овим програмима. Упркос чињеници да је, када је ухапшен, код себе имао пиштољ и минобацач, Љадровци је одбио да разговара са имамом у затвору, а сада посећује свог надзорника за условно пуштање само једном месечно.
Косовске судије често имају потешкоће када је у питању додељивање дужих казни припадницима ИСИС-а, због недостатка доказа из Сирије, тако да већина њих добија краткорочне казне, у зависности од тежине злочина. Поред тога, недостатак строгости у систему кауције доводи до тога да многи осумњичени терористи буду на слободи. Госпођа Краснићи, која ради на 15 нових случајева тероризма, ове недеље чека пресуду за два човека, један од њих је покушао да убеди другог да се придружи самоубилачком нападу на НАТО снаге.
„Систем кауције овде није довољно строг“, рекла је она. „Један од њих двојице, оптужен за терористичке активности, већ је пуштен на слободу уз кауцију“.
Арапске добротворне организације су под великим надзором на Косову, али упркос блискости породичних веза, радикални проповедници преносе своју идеологију млађим генерацијама, тако што је представљају као део њихове новостечене слободе.
