Избори за председника и посланике самопроглашених Доњецке и Луганске народне републике планирани су за 11. новембар. Кијев је већ изјавио да не признаје изборе.
„Представници Немачке су веома активно заинтересовани, већ постоји предлог за учешће Француске, а представници Италије такође желе да пошаљу пријаве за учешће. Заправо, у оним државама где су отворени представнички центри, представници јавности, научних кругова и политичке личности веома активно показују интересовање за изборни процес“, рекла је Никонорова у интервјуу за Спутњик, одговарајући на питање које земље су већ изразиле жељу да учествују као посматрачи на предстојећим изборима.
Према њеним речима, примљена су писма са предлогом да учествују страни посматрачи из Абхазије, Јужне Осетије и региона Русије. Притом је Никонорова напоменула да ће посматраче позивати Централна изборна комисија.
Представници Кијева, уколико желе и у складу са законом, такође могу да учествују на изборима у својству „страних посматрача“, нагласила је она. Она је додала да ово гласање не нарушава Минске споразуме.
„Украјинска страна ће искористити сваку прилику да окриви републике за било шта, али ту не постоји никаква физичка могућност да се позову на било које правило у потписаним споразумима, како би директно рекли: ’Видите, пише да су ови избори забрањени‘. Такво правило не постоји“, закључила је Никонорова.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске народне републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.
Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
