Због америчких санкција Ирану, процењује се да ће извоз „црног злата“ из ове земље пасти са три на два процента укупне дневне потрошње овог енергента у свету. Ипак, Индија, трећи по величини увозник нафте у свету, најавила је да ће у новембру купити чак девет милиона барела од Ирана.
Кина, која је такође велики купац иранске нафте, „потпуно је обуставила“ увоз из Сједињених Америчких Држава, па је очекивано да ће недостајуће бареле надоместити увозом из Ирана или Русије, на пример, из Вашингтона је летос стигла најава да ће у склопу санкција Русији обуставити увоз њихове нафте.
Притом, политичке санкције, иза којих се крију прави трговински ратови САД против Кине, Ирана, Русије, ЕУ… уз спретно пласиране изјаве аналитичара, веома доприносе поскупљењу нафте, која је несумљиво стратешка сировина без које се не може.
Уз све ово, појавиле су се и спекулације да ће Русија изаћи са тржишта нафте већ за 19 година, а што је категорично демантовано из Русије.
Руски председник Владимир Путин рекао је недавно да Русији одговара цена од 65 до 75 долара за барел. Амерички председник Доналд Трамп на Твитеру стално напада друге произвођаче и извознице нафте због утицаја цена овог енергента на тамошњу привреду, заборављајући, притом, да америчким произвођачима нафте такође одговара све скупљи барел.
Са поскупљењем нафте све је отворенија и борба великих сила за резерве „црног злата“ на Арктику, које се плаше доминације Русије у овом делу света.
О свим овим петролејским играма у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са чланом извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације и стручним сарадником Националног нафтног комитета Србије Небојшом Ћулумом.