Врховна рада је прошле недеље усвојила закон према чијим одредбама је предвиђено да ће украјинска војска убудуће користити поздрав „Слава Украјини“. За овај закон је гласао 271 посланик, а минимум гласова за његово усвајање је био 226. Лично председник Петар Порошенко је дао налог да се ради на нацрту новог правног акта.
Уместо досадашњег поздрава „Здраво другови“, који је у употреби од како је својевремено формирана Црвена армија, и отпоздрава „Здраво“, украјински војници ће се поздрављати речима које користе националисти „Слава Украјини — херојима слава“. Такође, документ предвиђа да се уместо досадашњег „друг“ (товаришч) користити реч „пан“. Нацрт закона предвиђа да ће „Слава Украјини“ бити поздрав и међу припадницима Националне полиције. Документ још увек није парафирао председник, а на снагу ће ступити пошто буде био објављен путем одговарајућих званичних гласника.
„Наши славни преци би о овако нечем могли само да сањају! Свете речи за сваког Украјинца од сада ће бити и званични поздрав украјинске војске. Хвала народним посланицима који су донели историјску одлуку, подржавши мој нацрт закона“, написао је Порошенко на Твитеру.
Руски политиколог Иван Мезјухо сматра да је Порошенкова одлука најпре „за унутрашњу употребу“, односно да је намењена прикупљању поена националистички оријентисаног дела становништва, али и да би последице могли да сносе сви грађани.
„Нажалост, украјинска власт жели да ’подигне‘ свест народа на виши степен. Али мислим да, иако већина грађана схвата суштину онога што се дешава, у парламенту нажалост нема већине која би могла да спроводи нормалну социјалну политику и вољу већине украјинског становништва. Судећи по свему, Порошенко води политику за коју верује да ће му током предизборне кампање донети поене националистички оријентисане мањине. Зато верујем да ово неће бити последњи поступак који слави националистичку реторику“, објашњава Мезјухо у изјави за Спутњик.
Парола „Слава Украјини“ се користи још од почетка 20. века. Међутим, нешто измењен облик поздрава „Слава Украјини – херојима слава“ од почетка Другог светског рата користе чланови спорне Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије, која данас има статус екстремистичке организације у Русији. Изнова, популарност је ова парола добила током „Наранџасте револуције“ 2004. године, а посебно током „Евромајдана“ крајем 2013. и почетком 2014. године. Данас део украјинског становништва сматра да се узвикивањем овог поздрава исказује патриотизам.
„Додатни је проблем што се овај поздрав везује се групе украјинских националиста који су током Другог светског рата сарађивали са Хитлером. Постоји и став дела историчара да је то нека врста слободног превода добро познатог нацистичког поздрава са немачког. Зато је овај поздрав проблематичан, јер асоцира на националистичку идеологију. Током совјетског периода није било сличних поздрава у Украјини, нити било чега што има везе са чувеним националистом Степаном Бандером. У Немачкој данас такође веома цене своје националне карактеристике, али врло јасно праве разлику између онога што је добро и лоше и зна се да за нацистички поздрав у јавности човек може завршити у затвору“, истиче за Спутњик Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе у оквиру председничке администрације.
Подсетимо, Степан Бандера је био лидер Организације украјинских националиста и један од главних иницијатора стварања Украјинске устаничке армије (УУА), која се борила за независност Украјине. УУА деловала је првенствено у Западној Украјини, борила се против совјетских трупа и сарађивала са нацистима. Након завршетка рата, наставила је да се бори против совјетске власти. Зато не чуди што било која асоцијација са делом Бандере истовремено изазива и помисао на „пету колону“ и сарадњу са нацистима.
„Овај догађај ће се негативно одразити на односе Кијева са Европљанима, јер Украјину, која велича Бандеру, нико не жели у Бриселу. Усвајање овог закона биће повод за нове критике Кијева од стране Пољске или Мађарске, са којима Украјина иначе однедавно има проблема, углавном у вези са старим нерешеним питањима. Кијев се у последње време врло неопрезно ослања на нацистичку идеологију, а на државном нивоу цвета русофобија и генерално је добродошла антируска реторика“, закључује Мезјухо.
