Посланици македонског парламента почеће у понедељак расправу о уставним променама, што ће представљати нови покушај ратификације споразума са Грчком о новом имену те државе. Расправу у Собрању прате спекулације да је 11 посланика опозиционог ВМРО–ДПМНЕ пристало да подржи измене Устава.
Ту вест објавила је македонска телевизија „Алсат“, наводећи да је влада Зорана Заева успела да обезбеди двотрећинску подршку неопходну за усвајање уставних промена, чиме би ова земља избегла ванредне парламентарне изборе.
Из опозиционе ВМРО–ДПМНЕ поручили су да премијер Зоран Заев нема легитимитет да мења Устав, као и да спекулације да су посланици те странке подржали уставне промене нису тачне.
„Спекулације су да је посланицима прећено или да су под притиском партије. Власт је та која прети и уцењује“, рекао је портпарол ВМРО–ДПМНЕ Димче Арсовски.
За изгласавање уставних промена владајућој већини коју чине СДСМ и ДУИ потребна је двотрећинска већина од 80 гласова, односно подршка око девет посланика опозиционе ВМРО–ДПМНЕ.
Цветин Ћилиманов, бивши саветник председника Ђорђа Иванова, не верује да владајућа коалиција има потребну већину за промену Устава. Како каже, да су је имали, не би са слањем предлога уставних промена чекали ни дана дуже од 1. октобра, када су видели резултате референдума.
„Међутим, у току је једна стравична кампања усмерена према члановима Собрања из редова највеће опозиционе партије ВМРО и неколико мањих, сателитских партија око те странке, како би их убедили да ’промене дрес‘. Прича се да је у игри велики новац који се нуди припадницима ове опозиционе групе, а свакако су, као што смо видели последњих година, у игри и озбиљне кривичне пријаве. Наравно, те пријаве су озбиљне само по последицама, иначе су у питању фабриковани, политички вођени судски процеси против чланова ВМРО“, напомиње Ћилиманов и додаје да ово није начин да се реши спор са Грчком, јер отвара много више питања и још дубље Македонију гура у политичку кризу.
Ћилиманов додаје да тактика притиска на опозиционе посланике може бити контрапродуктивна јер се и посланици владајућих социјалиста могу запитати зашто би свој глас за промену устава дали, како каже, само за посланичку плату, без бонуса, а посланици из редова албанских партија би такође могли тражити нешто заузврат.
Нано Ружин, универзитетски професор и бивши амбасадор Македоније у НАТО-у, међутим, каже да нема сазнања да се врше притисци на посланике из редова опозиције да гласају за предлог владе.
„Постоји одређени умерени оптимизам да има људи у ВМРО-ДМНЕ који би гласали за уставне промене. Међутим, постоји страх од њиховог изоловања и за њихову сигурност после евентуалног изгласавања тих амандмана на устав. Тако да су моје прогнозе да постоји 60 процената шансе да ће бити пронађена солуција у оквиру македонског Собрања, док је 40 одсто шансе да ће се ићи на превремене парламентарне изборе. Ово друго нико не прижељкује, јер је влада у временском цајтноту и тражи се брзи излазак, гаранције за људе, а на крају крајева тражи се можда и неко национално помирење јер је овај референдум у великој мери, на известан начин, поделио Македонију“, каже Ружин за Спутњик.
Према његовом мишљењу, политичка одговорност се мора преузети како би се ово питање решило.
„Време нас јако пожурује и сматрам да политичари нуде решење за ову лимбо ситуацију у којој се налазимо јер са једне стране гледамо председника ВМРО–ДПМНЕ, који је у једној чудној фази немоћи да било шта каже или уради, а са друге стране ту је део руководства који је под разним судским процесима и који мора, на известан начин да напусти политику. Са треће стране, гледамо масу људи из актуелне власти који желе да се нађе решење. Тако да се надам да ће ова права македонска ’папазјанија‘ или ’македонска салата‘ наћи свој дефинитивни излаз из ове непознанице“, каже Ружин.
На питање има ли излаза из актуелне кризе, Цветин Ћилиманов каже да је отворено више опција.
„Избори сада или избори заједно са председничким у мају, или пак један покушај силовања Собрања како би се уставне промене на силу прогурале тајним гласањем, које би можда дало неку заштиту члановима ВМРО који су уцењени или купљени. Али не треба заборавити да је ВМРО поручио да ће напустити салу ако дође до тајног гласања. Дакле, социјалдемократе још нису нашле сигурно решење како би спасли образ и прогурали ово у Собрању, а тешко да ће успети да нађу решење које ће задовољити минимум демократије и правила политичке игре коју смо имали до сада“, оцењује Ћилиманов.
Упитан да ли би евентуални неуспех изгласавања уставних промена у Собрању представљао пораз политике Зорана Заева, бивши амбасадор Македоније у НАТО-у каже да, иако у јавном мњењу већ постоји једна врста умерене резерве према томе да ли ће се то што Заев намерава остварити, његова политика се не може сматрати неуспешном.
„Он покушава да уравнотежи односе и са Западом и са Истоком. Имао је снаге да пред америчким државним секретаром за одбрану Матисом каже да Македонија нема никакве сумње у Москву у погледу америчких тврдњи да се Русија мешала у референдум. То је дакле човек који жели и евроатлантске интеграције, али и добре односе са Русијом и суседним земљама. Мислим да то није политика пораза“, примећује Ружин.
Подсетимо, македонска Влада предлаже да се придев „северна“ уврсти у назив Република Македонија у тексту Устава, тако да ново име земље буде „Република Северна Македонија“. Предложене су и измене у уводном делу Устава, у складу с Преспанским споразумом, уз измене два члана Устава, рекао је портпарол Владе Миле Бошњаковски.
Влада је предложила и измене које јачају „пограничне гаранције“ у члану 3 Устава, који је већ измењен 1992, као и измену Члана 49 о македонској дијаспори, који је такође мењан 1992. године.
