Година 2018.
Октобра 11. за време старта ракете-носача „Сојуз МС-10“ са посадом догодила се хаварија на носачу. У свемирском броду „Сојуз МС-10“ су били чланови мисије Међународне свемирске станице 57/58, руски астронаут Алексеј Овчинин и амерички астронаут Ник Хејг. Посада се приземљила у Казахстану, нико од њених чланова није повређен.
Августа 30. у руски свемирски брод „Сојуз“ је процурео ваздух. Тог дана је у свемирском броду „Сојуз МС-09“ посада приметила рупу кроз коју је улазио ваздух. Руски космонаути су успешно затворили рупу. Планирано је да 15. новембра чланови посаде изађу у отворени свемир и да подигну штит од метеорита свемирског брода „Сојуз МС-09“, како би погледали рупу са спољне стране. Свемирски брод „Сојуз МС-09“ ће бити у саставу Међународне свемирске станице све до децембра.
Фебруара 11. ракета „Сојуз-2.1а“ није успела да полети с теретном летелицом „Прогрес МС-08“ у заказано време са космодрома Бајконур. Лансирање је било отказано. Према извору из ракетно-космичке индустрије, могуће је да лансирање није успело због сигнала који није пролазио кроз конектор према рачунару летелице. Рачунарски блок је замењен. Ракета „Сојуз-2.1а“ са теретном летелицом „Прогрес МС-08“ је лансирана са космодрома Бајконур 13. фебруара.
Година 2017.
Децембра 26. с космодрома Бајконур је лансирана ракета-носач „Зенит-ЗФ“. Стартни блок „Фрегат“, који се одвојио од ње, 27. децембра је извео у орбиту анголски сателит „Ангосат-1“, који је направљен у Ракетно-свемирској корпорацији „Енергија“ на основу нове платформе, која се састоји од елемената руске производње. Са сателитом је успешно успостављена веза после првог орбитирања око Земље, али се касније веза изгубила. Од 27. децембра ујутру до 28. децембра увече стручњаци су покушавали да успоставе везу са уређајем у орбити. Сателит је „оживео“ 28. децембра. „Ангосат“ је предвиђен да обезбеди комуникацију и телевизијско емитовање широм афричког континента.
Новембра 28. ракета „Сојуз-2.1б“ са бустер блоком „Фрегат“ и 19 сателита лансирана је с космодрома Восточни и успела је да постигне просечну брзину. Касније је „Роскосмос“ саопштио да није успео да успостави везу са сателитом „Метеор-М 2.1“, који је требало да се одвоји први. Касније је потврђен пад бустер блока са сателитима у океан. Комисија „Роскосмоса“ која је истраживала неуспешно лансирање као узрок хаварије је навела грешке у алгоритмима софтвера контролног система бустер блока „Фрегат“ и нетачних азимута лансирања.
Јула 14, после лансирања ракете-носача „Сојуз-2.1а“ са сателитом даљинског снимања Земље „Канопус-В-ИК“ и 72 мала апарата, са две мале свемирске летелице „МКА-Н“ Н1 и Н2 руске компаније „Даурија аероспејс“ није могао да се успостави контакт и нису могле да се одреде координате једног од наносателита „Дав“ америчке компаније „Планет лаб“. Осим тога, сателит „Мајак“ Московског политехничког универзитета није могао да отвори своје сунчано једро величине приближно три метра.
Априла 10. током враћања „Сојуза“ са три члана посаде десила се ванредна ситуација. На висини од осам километара изнад Земље у тренутку отварања главног падобрана, метални причвршћивач је неочекивано ударио у заварено место и капсула „Сојуза МС-02“ је делимично постала пропустљива. Овај инцидент није угрозио животе посаде.
Година 2016.
Децембра 1. теретна свемирска летелица „Прогрес-МС-04“ је претрпела хаварију на висини од 190 километара изнад ненасељеног планинског места у Туви, а већина њених делова је сагорела у атмосфери. Делови су пали 60-70 километара западно од града Кизила, а извештаја о жртвама или уништењу није било. Хаварија се десила за време рада мотора трећег степена, док су мотори првог и другог степена радили нормално.
Маја 29. приликом лансирања сателита „Глонас-М“ са космодрома Плесецк (Архангелска област) дошло је до ванредне ситуације. Бројни медији, позивајући се на извор, саопштили су да се током рада треће фазе ракете-носача „Сојуз-2.1б“, мотор РД-0124 који је произвела Вороњешка фабрика за хемијску аутоматизацију, искључио пре заказаног времена, па је бустер блок „Фрегат“ морао да надокнади тај недостатак на рачун сопствених мотора. Саопштено је да је блок „Фрегат“, који је произвело Научно-производно удружење „Лавочкин“ успео да реши проблем и да ради чак и дуже него што је предвиђено.
Априла 27. је требало да први пут у историји буде лансирана ракета–носач „Сојуз-2.1а“ са космодрома Восточни са три сателита, али је аутоматски систем покварио циклограм за лансирање. Како је после лансирања саопштио шеф „Роскосмоса“ Игор Комаров, „проблем је у томе што по једном од параметара није потврђен нормалан рад система. Пријављени су недостаци у раду једног од каблова, који је после замењен“. Лансирање је успешно извршено 28. априла.
Марта 12. отказала је аутоматика за време лансирања ракете-носача „Сојуз 2.1б“ са космодрома Бајконур, која је 12. марта увече требало да изведе у орбиту сателит за даљинско снимање Земље, међутим аутоматски систем полетања је отказао и лансирање није било могуће. Према информацијама извора у ракетно-свемирској индустрији, аутоматика је функционисала све док нису укључени мотори ракете. Лансирање је било одложено.
