Конференција у Москви: Руско-српски односи под лупом историчара

© Sputnik / Оливера ИкодиновићЗаставе Русије и Србије
Заставе Русије и Србије - Sputnik Србија
Пратите нас
Међународна научна конференција под називом „180 година пријатељства, поверења, сарадње: јубилеј успостављања руско-српских дипломатских односа“ одржаће се почетком идуће недеље у Москви.

Дводневном конференцијом, која је заказана за 15. и 16. октобар, копредседаваће амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији др Славенко Терзић и директор Института за руску историју Руске академије наука (РАН) Јуриј Петров.

Терзић, иначе дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), говориће на тему: „Руска дипломатија и српско питање у Старој Србији у другој половини 19. века“.

Конференција ће бити одржана на руском и српском језику и окупиће најеминентније академике, историчаре, професоре и политикологе из Русије и Србије.

У оквиру конференције биће одржане четири секције: „Руси и Срби на међународној арени“, „Улога дипломата у јачању веза између Руса и Срба“, „Руско-српска сарадња у току рата и међународних криза“ и „Руси и Срби — узајамна сарадња народа и култура“.

Међу учесницима конференције су: проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета Београдског универзитета, дописни члан САНУ проф. др Љубодраг Димић, проф. др Владислав Пузовић са Православног богословског факултета Београдског универзитета, магистар и студент докторских студија МГИМО универзитета МСП Русије Даница Станисављевић, др Александар Раковић са Института за новију историју Србије, Јована Блажић Пејић са Историјског института Београда и проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета Београдског универзитета.

Са руске стране наступиће: доктор политичких наука и професор МГИМО универзитета МСП Русије Јелена Пономарјова, затим Михаил Белов, доктор историјских наука и доцент нижњеновгородског Института за међународне односе и светску историју Универзитета „Н. И. Лобачевски“, доктор историјских наука и доцент МГИМО универзитета МСП Русије Јарослав Вишњаков, доктори историјских наука са Института за руску историју РАН: Јелена Кудрјавцева, Генадиј Санин и Владислав Гросул и многи други.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала