Како су изгледала последња 24 часа живота доктора, Аргентинца, кубанског револуционара, који је одмах после смрти постао икона поп културе?
Вратимо се у 8. и 9. октобар те 1967. године.
Након што је, заједно с Фиделом Кастром, победио на Куби, велики револуционар је поставио себи нови задатак и мисију — борбу против политичких режима које је мрзео, где год да се они налазили. Следећа станица на којој је требало да започне побуну била је Боливија.
Међутим, започевши нову револуцију, Че је направио кардиналну грешку — расположење локалног становништва на самом лицу места било му је тотална непознаница. Неколицина локалних сељака била је спремна да се одрекне свега због герилског начина живота, али то није било довољно. Чак ни са локалним Индијанцима Ернесто није могао да постигне скоро никакав договор.
Јединица боливијских ренџера, која је ујутру 8. октобра почела да трага за логором Че Геваре, почела је да претражује дуги шумским кањон обрастао густим грмљем. Око 13 часова извиђачка чета је налетела на герилце.
8. октобар, 13.00
Јединица капетана ренџера Гарија Прада била је прва која је открила и отворила ватру на Чеове партизане. Једна група их је везала ватром, а друга се брзо пребацила на врх кањона. Че Геварина група се нашла под унакрсном ватром. Сâм командант је решио да се бори до последњег.
8. октобар, 14:00
Командант је рањен. Непријатељ се сасвим приближио. Капетан боливијске војске Гари Прадо везао је Че Геварине руке својим опасачем.
8. октобар, 15:30
Војници су остали са Че Геваром на дну кањона. Потпуковник боливијске војске Андреас Селич поносно је рекао заробљенику: „Наша војска није оно што сте мислили.“
8. октобар 17:00
Селич је послао Чеа у пратњи неколико официра и војника у Ла Игуеру, сеоце од 17-18 кућа које се налазило у близини кањона. Тамо је Ел Команданте закључан у канцеларији локалне школе.
8. октобар 20:00
Андреас Селич је покушао да разговара са заробљеником, али је Че почео да агитује за социјалистички систем. Одлучили су да одложе разговор до јутра.
9. октобар, 07:30
Следећег јутра, хеликоптер је слетео у Ла Игуеру. Из њега су изашли пуковник боливијске војске Зентено Анаја и специјални агент ЦИА Феликс Родригез. Кубанац који се борио против Кастра и Че Геваре током револуције на Куби, много пута се суочавао са њим. Сада су се стари противници срели и лично.
9. октобар, 08:00
Пуковник Зентено Анаја покушава да испитује команданта читавих сат времена. Че је био везан на поду, а поред њега су била и два мртва тела његових сабораца. Ел Команданте је само ћутао.
9. октобар, 8:30
Током испитивања, требало је донети одлуку да ли ће Че живети. У Боливији смртна казна није постојала и сви су схватили да би Ел Команданте суђење искористио као одличну представу.
9. октобар, 12:00
Саслушање је прекинуо телефонски позив. Родригез је изашао напоље, остављајући Чеа у соби. Добио је дигитални кôд „500-600“. „500“ је значило „Че Гевара“, „600“ — „елиминисати“.
9. октобар, 12:10
Родригез се обратио пуковнику Зентени: „Добијена је наредба да се ликвидира Че Гевара, али је он много кориснији жив, а погубљење без суђења није добро.“ Уследио је одговор: „Ово је наредба председника.“
9. октобар, 13:30
Родригез се вратио у просторију у којој је седео Че. Док су разговарали, стигао је хеликоптер са храном и опремом за војнике. Пилот је желео да фотографише Чеа.
9. октобар, 13:35
Заробљеник је изведен из школе. „Погледајте команданте, како лете птице“, рекао му је Родригез. Че се насмејао, али је одмах након тога поново постао озбиљан. И тако је настала чувена фотографија Че Геваре, само неколико минута пре него што је убијен.
9. октобар, 13:40
Родригeз је пришао Чеу. „Команданте, извињавам се, учинио сам све што сам могао.“
9. октобар, 13:45
Че Гевара је изнео последње жеље. Замолио је да његову пушку дају чувару који је добро поступао према њему. Поред тога, затражио је да пренесу Фиделу Кастру да ће ускоро видети победу револуције у Америци, а супрузи — да се поново уда и покуша да буде срећна.
9. октобар, 13:50
Родригез је изашао на трем и наредио нареднику Терану да пуца у Че Гевару, тражећи да му не пуца у главу већ у груди да би изгледало као да је погинуо у боју. Терано је ушао у собу с полуаутоматским карабином у руци. Водник је био видно нервозан. Почео је са речима: „Че, дошао сам да разговарамо…“ Али се он брецнуо: „Немој бити идиот, знам да си дошао да ме убијеш, али желим да знаш једно: убијаш човека.“
Одјекнули су пуцњи!
9. октобар, 14:00
Официри су ушли у собу. Боливијски командант Селсо Торелио је рекао: „Курвин сине, убио си толико мојих људи.“ Убрзо је стигао и хеликоптер. Убијеног Чеа већ је благосиљао католички свештеник.
Леш је изложен и представљен јавности и штампи. Тело Че Геваре одмах је постало предмет ходочашћа. Неколико дана се решавало шта да раде са њим. Начелник Генералштаба боливијске војске генерал Овандо Кандија предложио је да се Че Гевари одсече глава, како би имали тачан доказ о смрти. Међутим, Родригез се супротставио следећим речима: „Генерале, ви сте начелник Генералштаба, не можете имати људску главу као доказ.“
На крају, одлучили су да се ограниче на отиске прстију. Доктор је лешу одсекао руке и ставио их у посуду са формалином, а остаци су сахрањени на ивици аеродрома.
Земни остаци чувеног Ел Командантеа ексхумирани су 1997. године и пренесени на Кубу.
Земаљско путовање Ернеста Че Геваре завршило се у Боливији у октобру те 1967. године, али то је био само почетак нове приче и новог живота Чеа — култног хероја и иконе поп културе, чији лик и дело су свима веома добро познати и данас, 51 годину после смрти.
