Реч је о фабрици меса и месних прерађевина „Митрос“ из Сремске Митровице, предузећу „Агропапук“ из Кукујеваца и произвођачу млечних производа „Млекопродукт“ из Зрењанина.
„Очекује се да ће тим компанијама у наредном периоду бити поново дозвољен увоз производа у Русију, након забране која је уследила због неправилности у производњи које су у међувремену уклоњене“, рекао је Игић.
Делегација српског Министарства пољопривреде, на челу са Игићем, посетила је ове недеље руски пољопривредни сајам „Златна јесен“ у Москви, где је имала радни доручак са руским министром пољопривреде Дмитријем Патрушевом и састанак са директором Федералне службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор Русије Сергејем Данквертом.
Договорено је да до краја године Москву посети српски министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, као и да у истом периоду буде потписан Споразум о фитосанитарном надзору.
„Споразум који смо припремили и проследили руској страни јесте обнављање старог споразума о фитосанитарном надзору, односно захтевима за промет робе са високим санитарним ризиком, и очекује се да ће до краја године он бити потписан. Ово је ’кровни‘ документ између Руске Федерације и Републике Србије везан за фитосанитарни надзор. То ће нам донети прецизније, јасно дефинисане услове и процедуре за извоз робе из Србије, односно увоз у Русију. На тај начин ћемо транспарентно и врло јасно нашим извозницима и произвођачима предочити шта су њихове обавезе када је реч о овом врло захтевном и све захтевнијем тржишту“, рекао је за Спутњик директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.
Он је нагласио да се шири и сарадња са руским регионима, који озбиљно улажу и инвестирају у пољопривреду.
Према Милосављевићевим речима, Србија ту види много простора за „бољу и јачу сарадњу“. Он није желео да открије о каквим је конкретно улагањима реч, али је нагласио да „идеја има много“.
„Заједничка улагања су нама врло интересантна, како улагања у Србији тако и наша улагања у Русији, с обзиром на то да је ово огромно тржиште и да су и сами произвођачи заинтересовани за обострани вид сарадње. Постоји неколико доста добрих идеја, али на томе мора да се ради — треба урадити адекватне анализе тржишта, потреба и могућности и на основу свега тога конкретизовати све те идеје“, закључио је Милосављевић.
