Британско Министарство наводи да ће министри спољних послова 15. октобра у Луксембургу званично одобрити „режим санкција који су предложиле Велика Британија и Француска након напада у Сирији и Солсберију“.
Пре разговора у Луксембургу британски министар спољних послова Џереми Хант ће се састати са колегама из Пољске, Чешке, Мађарске, Словачке, Словеније, Бугарске, Хрватске и Румуније и захвалити им на „подршци и одлучности у глобалним напорима да се оконча употреба хемијског оружја“.
„Дуго година постојао је међународни табу о употреби хемијског оружја, али је он сада под претњом након Сирије и Солсберија. Сада морамо поново да повучемо црвену линију, што значи да ће за све који користе ово ужасно оружје цена увек бити изузетно висока. Ове нове санкције су од виталног значаја, али то није крај приче“, наводи се у Хантовој изјави.
Очекује се да британски министар такође изјави о потреби да се убрзају дискусије о увођењу режима санкција у вези са сајбер-нападима.
Раније је извор у Бриселу рекао новинарима да се на састанку у Луксембургу неће разматрати мере против Русије због „сајбер-напада на ОЗХО“, већ ће то „углавном бити ажурирање информација о ситуацији и евентуалној помоћи, а такође ће бити забележено временско подударање сајбер-напада на ОЗХО са усвајањем оквирног механизма о рестриктивним мерама у вези са хемијским оружјем“.
Случај Скрипаљ
Бивши пуковник Главне обавештајне управе Русије (ГРУ) Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија отровани су 4. марта у Солсберију у јужној Енглеској, што је узроковало велики међународни скандал. Лондон тврди да је Русија умешана у тровање супстанцом А-234, које британске власти изједначавају са супстанцом „новичок“. Москва то категорички пориче. Истрагу о инциденту тровања Скрипаља води противтерористичка јединица Скотланд јарда.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да се „случај Скрипаљ“ распада пред очима због непостојања доказа о кривици Русије. Министарство спољних послова Русије упутило је око 60 дипломатских нота британском Форин офису, са захтевом да се Русији омогући приступ истрази, повређеним држављанима Русије, као и за правну помоћ и предлозима за сарадњу, укључујући и заједничку истрагу, али британске власти на њих нису одговориле.
Сиријска опозиција је 4. априла 2017. саопштила да је 80 људи погинуло, а 200 рањено у хемијском нападу у граду Хан Шејхун у провинцији Идлиб. Она је за напад окривила сиријску војску, што је званични Дамаск одбацио рекавши да никада нису користили хемијско оружје, као и да је сво хемијско наоружање извезено из земље под контролом Организације за забрану хемијског оружја. Сједињене Америчке Државе су, без показивања доказа о кривици сиријске војске и не слушајући позив Русије за детаљном истрагом, напале сиријску војну базу Шајрат у ноћи 7. априла.
Извештај о инцидентима у Хан Шејхуну од 4. априла 2017. године и Ум Хошеу 15. и 16. септембра 2016. године представљен је Савету безбедности УН 26. октобра. Стручњаци заједничког механизма УН-ОЗХО закључили су да је у првом случају „Сиријска Арапска Република одговорна за употребу сарина“, а у другом да је „ДАЕШ одговоран за коришћење сумпорног иперита“.
Руска страна убеђена је да је извештај заснован на сумњивим чињеницама добијеним „споља“. Стални представник Русије у УН Василиј Небензја је 22. новембра прошле године изјавио да је Русија спремна да разговара о идеји стварања новог механизма за истраживање хемијских напада у Сирији, с обзиром да је Заједнички механизам себе дискредитовао.
