„Недостајаће нам Ники Хејли“, прокоментарисао је уреднички колегијум „Њујорк тајмса“, листа који Трампу ради о глави све време откако је изабран за председника Америке. А извештачи из Беле куће јављају да одлазак Хејлијеве — с дужности ће формално ступити крајем године — није изненадио само ширу јавност већ и потпредседника САД Мајка Пенса и утицајног Трамповог шефа кабинета Џона Келија.
Па отуда, природно, и бројне спекулације о узроцима њене оставке. Зашто ју је поднела баш сад, уочи новембарских избора за Конгрес и Сенат? Да ли је ово припрема за њену председничку кандидатуру, иако сама у овом тренутку говори да се неће кандидовати? Или је пак Хејлијева разоткривена као ауторка недавног коментара у „Њујорк тајмсу“, у коме анонимни високи званичник Трампове администрације признаје да постоји „дубока држава“ која изнутра опструише Трампову политику?
Најзад, ту је можда и кључно питање — шта би одлазак Хејлијеве, као једног од најоштријих антируских јастребова у актуелној администрацији, могао да значи за америчку спољну политику?
У „Новом Спутњик поретку“ о овоме су разговарали политиколог Александар Павић и новинар из Лондона Синиша Љепојевић.
„Ники Хејли је једна од звезда у успону мејнстрима Републиканске партије, који Трампа све време сматра аутсајдером“, подсећа Александар Павић и указује да она по свом спољнополитичком опредељењу спада у неоконзервативце, који су настројени интервенционистички и по томе блиски Демократској партији: „У Уједињеним нацијама она је изгледала као типична америчка ратнохушкачка карикатура, али имала је тежину управо због залеђине коју има у америчком спољнополитичком естаблишменту. Трампу није било лако да је контролише будући да је Хејли део те 'дубоке државе' којој Трамп јесте противник, али истовремено без ње не може да влада.“
Саглашавајући с оценом да је Ники Хејли део такозване америчке „дубоке државе“, Синиша Љепојевић верује да „оставка Ники Хејли представља део покушаја Доналда Трампа да барем најужи део свог тима очисти од оних који су против њега. Ово је почетак Трамповог покушаја да у другом делу свог првог председничког мандата елиминише непријатеље унутар свог круга. Дакле, реч је о унутрашњем обрачуну унутар Трампове администрације који, међутим, још не значи и да ће Америка променити своју политику и начин рада у Уједињеним нацијама.“
Иако „Вашингтон пост“ пише да је Ники Хејли „звезда у успону“ која представља „потенцијалну претњу за Трампа чак и ако се не кандидује 2020.“, а на сличан начин и магазин „Њујоркер“ о њеној оставци пише као о „оптимистичком знаку за Трампове противнике", Љепојевић каже да се не слаже са овим наводима јер „Ники Хејли нема лични капацитет да угрози Доналда Трампа“. Уосталом, додаје, „када немате функцију, много теже ћете обезбедити присуство у медијима“, те отуда и закључак да „одлазак Хејлијеве из УН-а није њена лична одлука већ потез који је Трамп од ње изнудио. А она је прихватила да поднесе оставку како не би даље угрозила своју политичку перспективу."
С тим у вези, указује Александар Павић, „заиста постоји теза да је Хејли разоткривена као ауторка текста у 'Њујорку тајмсу' чији анонимни писац, описан само као 'високи званичник Беле куће', признаје да постоји дубока, то јест, како је наведено, 'стабилна држава' која изнутра опструише Трампову политику, нарочито у односу на Русију. А Хејли је у неколико наврата и јавно контрирала Трампу баш у случају Русије.“
С друге стране, међутим, многи указују и на тајминг оставке — уочи мидтерм избора за читав Представнички дом и трећину Сената који ће бити одржани 6. новембра. Стивен Бенон, Трампов некадашњи главни стратег, наводи да је Хејли „амбициозна као Луцифер“ и да тајминг њене оставке „није могао да буде гори“. Каже да је Хејли могла да поднесе оставку и после избора, овако, све му делује „застрашујуће“ и „сумњиво“.
Ову тезу, да је Хејли намерно поднела оставку како би Трампу нашкодила уочи предстојећих избора, Александар Павић објашњава резоновањем да би њен одлазак могао негативно да утиче на подршку гласача који су наклоњенији републиканском мејнстриму кога Хејли представља.
„Све ће постати јасније тек када Трамп буде именовао наследника Ники Хејли — ако то буде неко сличан њој, то ће значити да Трамп није био иза овога. У супротном, ако постави некога ко ће бити много усклађенији с његовом политиком, биће то доказ да одлазак Хејлијеве заиста јесте његово дело“, наводи Павић.
О наследнику Ники Хејли, указује Синиша Љепојевић, „Трамп се још не изјашњава. 'Дубока држава', преко својих медија, за то време покушава да наметне своје кандидате, попут донедавне чланице Савета за националну безбедност Дине Хабиб Пауел која је на истим позицијама као Ники Хејли, међутим, она је сама саопштила да то не жели. Једино што је у овом тренутку извесно јесте то да овакав начин смене америчког амбасадора у УН представља нови доказ великих унутрашњих сукоба и ломова у Трамповој администрацији. Чијом победом ће се они завршити, још увек не може да се предвиди.“
А на исход ове борбе умногоме ће утицати предстојећи избори за трећину Сената и читав Представнички дом америчког Конгреса.
Александар Павић због тога упозорава: „Ако демократе освоје већину у Представничком дому, обећале су да ће покренути поступак импичмента, опозива Доналда Трампа с председничке функције. У том случају он ће бити стављен у дефанзиву и мораће скоро искључиво тиме да се бави. А то ће значити унутрашњу блокаду у Америци, што би неко из 'дубоке државе' могао да искористи да направи велику кризу негде у свету…“
