Иако тема изласка на биралишта није била иста, западне земље су одвојиле велики новац за кампање за референдум у Македонији и за прозападну опцију у БиХ и изгубиле на оба фронта. Нашег саговорника смо питали зашто Запад не уме да прихвати пораз, како Београд треба да тумачи изјаве Жељка Комшића да је за њега Косово независна држава, да ли је идеја о разграничењу Срба и Албанаца само мртво слово на папиру, зашто је Макалистер хитно дошао у Београд, да ли ЕУ и НАТО треба да страхују од припадника ДАЕШ-а на Косову…
Овако је Пророковић видео догађаје који су обележили недељу иза нас:
Македонија на прагу НАТО-а
— Македонци пружају достојанствен отпор, у појединим моментима и завидан, али би ме изненадили да истрају, јер је притисак Запада веома велики. У току целог мандата, Ангела Меркел је први пут била у Скопљу, Јенс Столтенберг је два пута боравио, а Могеринијева је тамо закупила апартман у хотелу. Ако Запад крене огољено да користи „балканске методе“ као приликом угуравања Црне Горе у НАТО, мислим да ће сами себи дати гол. Режими, не само са Балкана него и из осталих држава, неће завидно гледати на те западне „демократске вредности“ нити ће их било ко следити у мери у којој су то чинили претходних година. Запад не сме да дозволи себи пораз. Због Македоније, западна штампа исмева Унију. ЕУ се налази у страшном проблему, то је лавина која може да буде покренута због каменчића који би могао да буде Македонија, али и БиХ, и да се тако истисне утицај ЕУ из региона. Брисел се налази у помало апсурдној ситуацији, јер су све балканске земље на путу евроинтеграција, а утицај ЕУ слаби науштрб САД, Русије и Кине, па и Турске.
Ново Председништво БиХ
— Милорад Додик је често апострофиран као проблем у БиХ, али ако прочитате његов интервју у „Сарајевским данима“ од пре неколико месеци, видећете да је он тамо веома рационално навео више десетина проблема које Српска има због блокаде одлука на федералном нивоу и да је у његовом интересу да се то реши. Додик није неко ко ће сам себи правити проблем, али уколико буде притисака на РС он је показао да уме да реагује оштро и биће ту онда пуно запаљиве реторике. Изненадила ме је победа Комшића, јер је било очигледно да Хрвати спремају блокаду институција на федералном нивоу. Његове изјаве о независном Косову водиће до наставка агоније у односима Србије и БиХ.
Судбина Бриселског дијалога
— Не верујем да ће бити било каквог решења, јер ни Приштина ни Србија, а ни међународна заједница, не подржавају идеју разграничења. Имали смо много галаме, а мало корака који нам показују да се нешто мења. Све бих ја овде обрнуто радио од нашег притиска на међународне организације преко позивања на разне међународне документе. Несхватљиво је да наши државни званичници говоре како ми имамо неку усмену сагласност НАТО-а да приштинске снаге не смеју да долазе на север Косова. Па исто тако је Џорџ Буш Старији обећао Горбачову да неће бити примљене балтичке земље у Алијансу, па су их примили. Не постоји у политици усмена сагласност нити обећање. Морамо да мењамо нашу позицију на прецизним, јасно дефинисаним уговорима, споразумима и декларацијама које мора да доноси скупштина. Дејвид Макалистер је хитно дошао у Београд чисто да испипа пулс председнику Вучићу после састанка са Владимиром Путином, да види о чему се то разговарало у Кремљу и какви су нови моменти везани за Косово.
Макалистерова рола — убедити Меркелову у разграничење
— Ангела Меркел полази од идеје да Београд треба да призна Косово, а после да ради са границама шта хоће. Колеге са Запада нису сигурне да ли ће Русија ставити вето на пријем Косова у УН, јер Москва то може да уради штитећи своје интересе и не обазирући се на то шта ради влада у Београду. Цео овај процес је ушао у нову фазу зато што је Западу неопходно да такозвана Република Косово постане чланица УН. Тачијев маневарски простор је узак, везао се за ту идеју и сад од ње не сме да одустане, јер ће у супротном завршити политичку каријеру. Са друге стране, имамо председника Вучића, чија је маргина много шира, може да изјави да нема ништа од разграничења и наставиће политичку каријеру са мало окрњеним рејтингом. Разграничење је мртав предлог, али је добро да је тај појам ушао у последњи документ Европског парламента и ми можемо да кажемо: „Ево, ово је доказ да питање Косова није затворено“ и да покушамо негде у наредним годинама да вратимо ту ствар на почетак.
Опаке намере ДАЕШ-а на Косову
— Припадника ДАЕШ-а се највише плаше Албанци. Присуство радикалних исламиста је постало потпуно видљиво, то више нису људи који се окупљају по неким џамијама и невладиним организацијама, већ су то људи који се приказују на корзоу у Приштини. Радикални ислам је корисни идиот НАТО-а, био је то у Авганистану, наставио је то да буде у Сирији, требало је то да постане у средњоазијским републикама. За све оне који не воле да читају, нека погледају филм Тома Хенкса који говори о успостављању релације Ал Каиде у Авганистану и САД. Вашингтон их је наоружавао да би се борили против совјетских трупа. Та конекција је прилично чврста, радикални исламисти су усмеравани и у Сирији како би учествовали у борбама против против Асада и њихова улога је требало да буде значајно већа, тако да Кфору није превише сметало то што се неки радикални исламисти шетају по Косову. Они због своје јавности приказују да се против тога боре, али ево видимо да се број тих људи на Косову геометријском прогресијом повећава. Брисел тиме не стиже да се бави, а када се освести, онда ће бити касно. Не постоји ниједан терористички акт у претходних 10 година коју су извели радикални исламисти, а који на неки начин није повезан са Балканом. Те групе овде са нашег простора су увезане у континенталном мрежу, али на питање радикалног исламизма на Балкану Европска унија гледа као када се овде у неким периферним општинама деси поплава — једна реченица у вестима.
