На први поглед сви, када се помене прерада сирове нафте, помисле на деривате, бензин, дизел, керозин… Нафтна индустрија је, међутим, много комплекснија од производње ових течних горива. А како функционише, српски новинари су прошле недеље могли да се увере у Русији, земљи која је један од највећих произвођача „црног злата“ на свету, приликом посете „Гаспромњефту“, компанији која је међу прва три нафтна гиганта у овој земљи.
У организацији Нафтне индустрије Србије, чији је „Гаспромњефт“ већински власник, српски новинари су у Санкт Петербургу имали прилику да се у Научно-технолошком центру ове компаније и Центру за управљање ефикасношћу увере да дигитализација није реч која је ушла у моду, већ да се ради о томе да се, захваљујући дигитализацији, наука и нове технологије у пракси примењују не само да би се повећала производња сирове нафте већ и да се из овог центра даљински управља бушењем свих сложених, високотехнолошких бушотина, не само у Русији већ и у иностранству, па и у Србији.
Да је модернизација и дигитализација унапредила и прераду сирове нафте српски новинари су се уверили у рафинерији „Гаспромњефта“ у Омску — где се годишње преради чак 20 милиона тона нафте — скоро седам пута више него у панчевачкој рафинерији.
Нова научна достигнућа примењују се, такође, и за испуњавање све оштријих еколошких стандарда, али и за унапређење индустријске безбедности и заштите на раду, у шта су новинари могли да се увере лично током посете.
О томе колико је НИС део породице „Гаспромњефта“ у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Стефаном Деспотовићем, директором Департмана за екстерне комуникације у НИС-у, а чућемо и како је посету свету нафташа доживела колегиница из Спутњика Маша Радовић.
