Са друге стране, дефицит трговинског баланса САД са Кином је за девет месеци ове године износио 225,79 милијарде долара, док је за исти период прошле године износио 196.
Амерички стручњаци ову ситуацију објашњавају тиме што америчке компаније повећавају своје залихе и ужурбано купују кинеске производе јер се плаше да би Вашингтон могао још више да заоштри односе са Пекингом и да уведе додатне дажбине на увоз кинеске робе.
Међутим, није то једини фактор који је утицао на повећање дисбаланса, већ је Пекинг успео да пронађе начин како да мимоиђе намете које је Вашингтон увео Кини.
Наиме, кинески произвођачи су почели своје производе да извозе преко Малезије и Сингапура, и то по старим ценама. Из тог разлога Кинези су формирали читав низ компанија-посредника у јужноазијским лукама са центром на малезијском острву Пенанг.
Примера ради, пошто је Трамп увео царину на кинески челик, одједном се у Америци појавила сингапурска алтернатива том производу, и то по старим кинеским ценама. Како су утврдили амерички цариници, реч је о фалсификацији кодова и о производима без ознаке „направљено у Кини“.
Међутим, амерички цариници нису у стању да провере баш све производе који долазе из Азије, управо зато ће кинески производи преко Сингапура и Малезије, али и Вијетнама, Тајланда, Бурме и Индонезије и даље пристизати на америчко тржиште.
Управо таква схема умањује шансе Америке да оствари победу у овом трговинском рату између Вашингтона и Пекинга. Чак и ако се умањи трговински баланс између САД и Кине, адекватно ће се повећати баланс између САД и тих других јужноазијских земаља.
Са друге стране, Кинези ужурбано раде на томе да замене увоз из Америке на производе из других земаља, а томе у прилог иде и најављена нова мера којом ће се умањити увозне дажбине за све земље које учествују у такозваном „режиму фаворизоване трговине“, а то су пре свега Русија, Немачка, Аустралија, Бразил, Малезија, Јужна Кореја и Јапан.
То се, наравно, нимало не допада америчким компанијама, стога су и покренули кампању под називом „Тарифе ударају у срце земље“, која за циљ има да обелодани шта све са собом носи овај трговински рат и колико ће то по џепу осетити управо амерички потрошачи.
