У емисији „На нишану Лазанског“, Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник Политике из Немачке и Димитрије Милић, програмски директор организације „Нови трећи пут“, разговарали су о највећим војним вежбама које НАТО спроводи на руским границама у последњих 25 година.
Ове вежбе обухватају и Финску и Шведску, две неутралне скандинавске земље.
Напуштају ли Финска и Шведска политику војне неутралности и клизе ли лагано према чланству у Северноатлантској алијанси?
Јавно мњење у скандинавским земљама, слично као и у прибалтичким републикама, на Русију гледа као на потенцијалну безбедносну претњу и нагиње ка чланству у НАТО-у, каже Милић, а и становништво ових држава све више стреми чланству у Алијанси.
У Финској је подршка чланству у НАТО-у мања него у Шведској и износи око 20 одсто, док је у Шведској подршка учлањењу ове државе у НАТО-у порасла са 19 одсто пре десет година, на око 40 одсто.
Према Стојановићевом мишљењу, изворни страх од Русије у скандинавским државама мањи је од жеље НАТО-а да, како каже, заокружи све што што се може око Русије.
„Земље у којима до пре годину дана уопште није било идеје о томе да постоји страх од Руса, али у последње време НАТО је почео са стратешком офанзивом од Далеког истока до Балтика, да потпуно заокружи Русију и да уђе у њене изузетно важне сфере, као што је, рецимо, Украјина“, каже Стојановић.
Када је са власти оборен Моамер ел Гадафи у Либији, Шведска је учествовала у војној интервенцији на ту северноафричку земљу шаљући извиђачке авионе, данас је Финска отворила свој ваздушни простор и дала је аеродроме за највећу НАТО вежбу на руским границама у последњих 25 година, што указује да ће тема војне неутралности у те две земље бити преиспитана, каже Милић.
На финској политичкој сцени јасно су профилисане партије које су за војну неутралност и које су против ње, додаје он.
„Национална коалиција је партија која је за НАТО, као и умерени десни центар, и то је партија која је испод 20 одсто, али и шведске мањинске партије су за учлањење. Остале партије су мање-више против тога, тако да ће се у политичком смислу то тешко десити“, каже Милић.
У Финској, питање прикључења НАТО-у није на првом месту и та земља, према Милићевим речима, има мале изгледе да се определи за улазак у Алијансу чак и на дужи рок.
„У Шведској се то може десити, али је јавност подељена. Сумњам да би, ако би нека партија поставила питање прикључења НАТО-у на референдуму, то прошло. Мислим да то краткорочно не може да се деси“, сматра Милић.
Прикључење скандинавских држава НАТО-у сигурно ће бити једно од питања у будућности, али неће играти кључну улогу у политичком животу тих земаља, закључује Милић.