По канонском праву, само канонска Украјинска православна црква Московске патријаршије могла би да добије аутокефалност ако би је затражила од мајке цркве, каже монах руског Сретењског манастира Игњатије Шестаков.
Саговорник Спутњика додаје да би, после добијања аутокефалности од мајке цркве (Московске патријаршије) ту одлуку касније би требало да потврде, односно да Украјинску цркву признају све остале канонске православне цркве.
Зато одлука Цариградске патријаршије да додели аутокефалност расколничкој Украјинској цркви нема везе са канонским правом, истиче Шестаков, који је и уредник руског портала „Православље“, секције на српском језику.
„Кроз читав 20. век Цариградска патријаршија имала је један одсто верника у својој земљи. После малоазијске катастрофе кад су Грци протерани из данашње Турске, пракса Цариграда је да даје аутокефалност црквама, односно да примењује канон да аутокефалност добијају цркве у новонасталим државама. Тако је Цариградска патријаршија почела да се меша у политику на исти начин на који је некад Цариград укинуо самосталност Српске патријаршије“, каже Шестаков.
Према његовим речима, понашање Цариградске патријаршије могло би се назвати „црквеним Мајданом“ зато што се поставља рушилачки, а све под изговором да решава проблем раскола. Међутим, не решава тај проблем. Напротив!
„Друго, то питање највише форсира држава Украјина која је формирана Мајданом. То јест, она прославља аутокефалност коју још увек није добила. Ово што сад ради Цариград служи политичким интересима данашње власти у Украјини која је дошла на власт пучем (Мајданом)“, истиче Шестаков.
Наш саговорник истиче да ситуација није ни изблиза онако катастрофична каквом је медији представљају. Још увек ни у две расколничке цркве не знају како ће једни с другима сарађивати, а већ стижу вести да су се међусобно посвађали, додаје Шестаков.
Међутим, у неко догледно време могла би на дневни ред доћи прича о црквеној имовини и држава би могла почети вршити притисак на канонску цркву и покушати да јој одузима имовину.
„Сличну ситуацију имате у Црној Гори. Кад се год заоштри ситуација између Српске православне цркве и државе, држава покрене питање имовине. То би се могло завршити трагично, могло би доћи до крвопролића, али не бих убрзавао догађаје. Требало би да будемо мало трезвенији, мада, већ постоје полуприкривене претње и притисци на канонску цркву у Украјини“, каже Шестаков.
Иако, како каже, Цариград призива хаос, требало би смирити страсти јер се још ни расколници нису међусобно договорили ко ће бити ко у тој новој цркви.
На питање на који начин би Руска црква могла заштити вернике у Украјини, Шестаков каже да не може да шаље ни војне ни полицијске јединице које би их заштитиле, али може позвати на одбрану светиња, али то ће зависити од даљег развоја ситуације.
Шестаков каже да Света гора јесте под јурисдикцијом Цариграда, али да је питање како би се могло забранити Русима да је посећују.
„Да ли ће поставити полицију која би спречавала Русе да дођу? По синодском решењу Руске цркве не смемо да се причешћујемо неко време на Светој гори, зато што је под јурисдикцијом Цариграда. Тешко је рећи да ли ће патријарх цариградски забранити долазак руских свештеника или свих Руса. Ако би до тога дошло, мислим да би се свештеници на Светој гори побунили против такве одлуке“, закључио је Шестаков.
