С-300 ПМ-2 системи су опремљени модернизованим радаром, побољшаном станицом за осветљење и навођење и мобилним командним пунктом. Такође су унапређени лансери, тако да С-300 ПМ-2 може да користи модернију и моћнију муницију за разлику од конвенционалних С-300 система, и за разлику од њих модернизовани системи могу да се боре против тактичких балистичких ракета средњег домета, а имају и могућност да елиминишу ваздушне мете на удаљености до 250 километара. Осим тога, системи има повишену отпорност на сметње, што им омогућава да делују у условима радио-електронске борбе.
Према наводима извора, информације да ће противваздушне ракетне системе испоручене Сирији контролисати Иранци немају основу, јер су само руски стручњаци упознати са том врстом наоружања. Иранска војска никад није радила са таквим системима, јер је Ирану испоручена извозна варијанта система С-300 ПМУ-2, која има упрошћену шему и једноставније управљање у поређењу са руском модификацијом.
Извор напомиње да систем аутоматског управљања извозне верзије система ПМУ-2 не дозвољава интеракцију са руским системима одбране, који су такође испоручени Сирији.
У октобру су извори у америчким и израелским обавештајним службама саопштили да ће иранска војска управљати системима који су испоручени Сирији. Ти извори тврде да је Русија првобитно планирала да контролу над системима повери стручњацима из Ирана, због чега је Сирији испоручила модификацију система С-300 ПМУ-2, која је пандан систему испорученом Ирану 2016. године.
