Само што је руски премијер Дмитриј Медведев упозорио да би америчке санкције руским банкама значиле трговински рат, Вашингтон је најавио због ситуације у Украјини увођење нових санкција Русији на сваких месец-два дана. Нису ни демократе хтеле да остану по страни, поготово пред скорашње изборе за Сенат и Конгрес, па су најавиле да припремају предлог нових санкција против Русије пошто је учинак досадашњих Трампових био скроман.
Не би зачудило да руски банкарски сектор буде колатерална штета предстојећих америчких избора с обзиром на толико пута доказану америчку доктрину да циљ оправдава средство. Ако ће санкције руским банкама бити показна вежба Трампове администрације како има чврст став према Русији, а то 6. новембра допринесе изборној победи републиканаца, онда су оне О.К.
За Русију ће, међутим, сваки покушај ограничавања активности њених банака значити објаву трговинског рата, како је то предочио Медведев у управо објављеном интервјуу „Јуроњузу“.
Он је на то први пут упозорио почетком августа када су САД почеле да машу санкцијама руским банкама, а на те претње рубља реаговала падом на најнижу вредност у претходне две године. Тада је Централна банка Русије то оценила природном реакцијом, али и додала да имају неопходне инструменте за спречавање било какве претње финансијској стабилности.
Иако је банкарске санкције окарактерисао као најтеже, Медведев је овога пута нагласио да руска економија може да се прилагоди било ком притиску. Једино је, каже он, питање зашто је то неопходно, али је и сам одговорио: САД односе са Русијом користе као средство за унутрашња политичка обрачунавања и опстанак на власти.
Наравно да би санкције руском банкарском сектору значиле један вид трговинског рата, јер би то отежало пословање руских компанија, каже за Спутњик аналитичар Форума независних економиста Борислав Боровић. Он објашњава да свако ограничење у пословању доводи до последица по привреду, па тако и у овом случају, јер се повећавају трошкови, успорава, а понегде тренутно и онемогућава трговинска размена. То у принципу не одговара никоме, па ни оном који уводи санкције, али је такво време да се од администрације САД могу очекивати највећа изненађења која нису била замислива у ранијем периоду, каже Боровић.
Овај економиста подсећа да се са сличним рестрикцијама недавно сусрео Иран и да је одговор ЕУ, Кине, Русије и Велике Британије био увођење механизма заобилажења санкција као алтернатива СВИФТ-у, међународном систему преко кога се евидентирају сва међусобна плаћања. Боровић је ипак уверен да је Влада Русије спремна за овај сценарио.
И независни руски економски експерт Антон Шабанов амерички сценарио сматра опасним јер ће то створити додатне проблеме у домену спољне трговине, пошто ће у таквим условима све теже моћи да се рачуна на страну валуту.
„То значи да ће Русија продавати производе уз минималну зараду. То је за руску економију прилично непријатан сценарио. Потребно је спровести мукотрпне преговоре како би се приликом плаћања прешло на друге валуте уместо долара“, каже Шабанов за Спутњик.
А поставља се и питање да ли ће то бити исплативо купцима руских производа, додао је он, објашњавајући зашто преговори неће бити лаки. Упркос томе, и Шабанов мисли да је Русија у стању да са тим изађе на крај.
Да ништа није црно-бело када су такви потези у питању, указује Боровић. Као одговор на мере Трампове администрације у виду санкција и оштрог протекционизма, са разних страна долази до продаје америчких обвезница, и то са релативно значајним уделом у америчком спољном дугу, напомиње он.
„Русија се за само два месеца ослободила већине трезорских папира, обвезница САД, објашњавајући то нестабилном ситуацијом на финансијском тржишту, деноминирањем долара у трговини нафтом, санкцијама према њима и најављеним трговинским ратом од стране САД према другим земљама, посебно према Кини, указао је Боровић на последице америчке политике.
У 2010. години, улагања Русије у америчке државне обвезнице, које се, заједно са америчким доларима, сматрају најликвиднијим и поузданим финансијским инструментом у свету, премашивале су 176 милијарди долара. Под притиском санкција Вашингтона, Москва је од 2014. године постепено повлачила средства, а у априлу ове године, Централна банка је започела велику продају да би у августу у руском власништву било свега 14 милијарди долара америчког дуга.
Слично су почели да поступају и други. Ликвидирање америчких обвезница постало је тренд међу њиховим главним поседницима. Према подацима америчког министарства финансија, увелико их продаје и Турска и, откако се од краја прошле године налази под економским притиском Вашингтона, скоро их је преполовила. Други највећи кредитор Америке, Јапан, у јуну их је свео на 1.003 милијарде долара, што је најниже од јесени 2011.
Кина, која је највећи амерички кредитор, такође је смањивала свој посед америчког дуга, додуше за незнатну количину. Оцена је, међутим, да би ескалација трговинског сукоба с Вашингтоном могла да подстакне Пекинг да започне масовно отпуштање америчких дужничких обвезница.
„Када би пак Кина почела да продаје и мањи део обвезница од укупно 1.200 милијарди долара, могла би да нанесе огромну штету америчкој привреди, али би уздрмала и светске финансије, будући да америчке обвезнице још слове као изузетно сигурне стабилне и профитабилне због релативно високе камате и на светском тржишту служе као показатељ куда иду светске финансије и привреда. Ако би се то догодило, дошло би до наглог пада цена тих обвезница. Дакле, ако дође до тога, ако Кина крене да продаје обвезнице, извесност нове велике светске кризе је огромна“, сматра Боровић.
То је довољно разлога за нервозу америчке администрације пред новембарске изборе. Поготово у ситуацији када се САД задужују темпом незабележеним још од пре кризе из 2008. године, а у протеклој фискалној години завршеној у септембру амерички дефицит је пробио цифру од 800 милијарди долара, што је повећање од 17 одсто у односу на претходну годину. А то је највећи дефицит који су САД имале за последњих шест година, подсећа Боровић за Спутњик.
Да ли би Америци у тој ситуацији, колико год новца штампали, био потребан још један економски трговински рат са Русијом. То што још нису посегли за санкцијама руским банкама, које се сматрају најтежим, указује да то није мера која се олако доноси. Чак ни у ситуацији када би због скромне размене са Русијом тај трговински сукоб њих слабо дотакао. Али победа на новембарским изборима за Сенат и Конгрес је већи изазов.
